Sinoć sam, jadna ja, Sanjala tebe ponovo Kako mi grizeš usnu I kako mi stiskaš ruku I kako me pakleno gledaš I šapućeš moje ime Sinoć sam, glupa ja, Plakala zbog tebe ponovo Jer sam se setila Mirisa tvoga parfema Koji je ostao na onom duksu Koji si mi dao Sinoć sam, prazna ja, U sred noći probuđena, Za tobom ponovo žalila.
Oznaka: umetnost
Krov
Sedimo na krovu neke šestospratnice I gledamo u svetla našeg grada I svetle naše oči I svetli moja nada Nada da ćes se u jednom Pravom trenutku Kad se mnogo zapričam Okrenuti ka meni I staviti svoje drhtave usne Na moje izgrižene I da će taj poljubac Trajati baš onoliko Koliko treba da traje Poljubac na krovu neke šestospratnice.
SVE JE POKLON, A NE KAZNA
Strast će moja na videlo izaći, I nemirne duše, svoj mir će pronaći. Sve što nudim, ljubav jeste, Usamljeni, sada gde ste? Zlo je dobro i dobro je zlo, Kad’ ćete već jednom shvatiti to? Srca što kucaju, celina su jedna I duša grešna i duša čedna. Životom ovim plutaj niz reku, Jer tada rane uopšte ne peku. Prati svoja veselja, nek’ ti srce igra. Ne prezaj, veseli se, budi kao čigra. Na ovome svetu, sam nikada nisi, Dragocen i vredan, makakav bio, ti si. Raj je ovde, ovde gde…
Maštam, stvaram, sanjarim
Maštam, stvaram, sanjarim… u snove svoje me dozivaš da stvaramo zajedno umetnost. Maštam, stvaram, sanjarim… otrov svoj ti ubrizgavam a tako ti prija… …da stvaramo zajedno umetnost. Maštam, stvaram, sanjarim… prijaš mi kao pogled na dugu, prijam ti kao prvi uzah toksične supstance koju toliko voliš da unosiš u sebe. Maštam, stvaram, sanjarim… da ćemo zajedno osvojiti svet, da ćemo se smejati dok unosimo u sebe svoje omiljene toksične supstance – -jedni druge. Maštam, stvaram, sanjarim… na vrhu smo.