Sunce bijaše na zalasku, a grad u ljetnom raspoloženju – bezbrižnom i lakom. Svirao je gitaru. Sretoše nam se pogledi i za tren uronismo sa znatiželjom jedno drugome u dušu, njegova plavetnilo neba i mora, moja zemljana i rahla, čekajući pljusak. Nastade u toj znatiželji dug i jednako kratak poljubac očima, pljusak, uz zvuke milozvučne mu gitare – lukave posrednice koja na ples zove. Tako se zaljubih u uličnog svirača….