On je uvijek u tami vidio svjetlost Ali samo onda kada bi se svjetlost nazirala na njegovoj strani Moj je otacčesto vidio i mračne straneNe svoje, ne, bio je on bez maneali ako je sudeći po njemuja nikada nisam zaslužiladoživjeti ljepše dane. Prema riječima njegovim,ja sam beznadna glupača,ja sam debela kurva,ja sam ružna protuha iIma li od mene gore? Prema riječima tuđim,kurva nisam, a nisam ni debela,ja sam pametna i predamnom je svjetla budućnostja se trudim, a nisam ni ružna,i od mene nema bolje. Pa jesam li ipak glupača,što u…
Oznaka: Poezija
Suputnik
I da mi Te učiniti svojim, što bih postigla, Osim da robuješ mi, Ta nisam despot, Ne željeh da vežem Ti srce na lanac, Jer ne tražih roba, već suputnika, partnera u slatkom zločinu…
Čekaj me
Čekaj me – na onoj točci , bez kraja i početka, Gdje smo tako isti, a različiti, Prepoznajemo se, oduvijek smo tu, I pogled govori sve, kad riječi stanu, Uzmi me , dovrši me…
Sinoć sam
Sinoć sam, jadna ja, Sanjala tebe ponovo Kako mi grizeš usnu I kako mi stiskaš ruku I kako me pakleno gledaš I šapućeš moje ime Sinoć sam, glupa ja, Plakala zbog tebe ponovo Jer sam se setila Mirisa tvoga parfema Koji je ostao na onom duksu Koji si mi dao Sinoć sam, prazna ja, U sred noći probuđena, Za tobom ponovo žalila.
Krov
Sedimo na krovu neke šestospratnice I gledamo u svetla našeg grada I svetle naše oči I svetli moja nada Nada da ćes se u jednom Pravom trenutku Kad se mnogo zapričam Okrenuti ka meni I staviti svoje drhtave usne Na moje izgrižene I da će taj poljubac Trajati baš onoliko Koliko treba da traje Poljubac na krovu neke šestospratnice.
njegove predivne oci
u ocima zarobljeno nebo s trunkom oceana sadrze svaku slobodnu zvijer sitne valove i ne cudi me sto zelis slobodu jer svijet zeli te dijelove nazad muku mucis bjezanjem od sebe i zudnjom za necim boljim jer boljeg od trenutnog nema
MOŽDA
Možda samo sanjam, možda i ne živim, moguće da spavam sve lepote tvoje u ramu svevečnom te ljubavi moje. Najdraža plavetna lepotice moja čuvaj me k’o juče, danas ili sutra, i protekle godine, večeri il’ jutra neka budu sa mnom, il’ bez mene tvoja. Možda samo sanjam, moj najmili cvete, na mesecu snivam protekle susrete … Možda … (Bgd, 29.04.2018.)
GDE SU NESTALI TRAGOVI …
Ponekad pitam gde su nestali tragovi nekada šetanja naših jer uvek i sada kao i tada smeh svetli staze gde mi smo bili, onako prijatni, onako mili, duša iskreno prenasmejanih od prijateljstva predugo dugih … I praznim rukama grlim te sada i prizivam opet, kao i tada, iskrene reči, a ljubav željena, najpoglede snijem, a neznanja skrivena, a tragovi duše ostali dugo iza vremena kada smo snili kao frendovi iskreni tamo, i tako tada, i tako samo … Gde su nestali tragovi oni nekada šetanja veselog našeg, jer sada smo…
JA ŽIVIM TVOJA SUTRA
Upiti neznani nestali tada, nisam ja onda, nisam ni sada, pa nosim terete naše prošlosti, ne znam, ne umem, saznanja nemam, umorno listam slike radosti i probam da ćutim, ne mogu da pitam, gde su lepote onih dolina, skriveni mirisi poljskoga cveća, da li nas čekaju blizine daljina tamo da vesele opet nas nose, tamo, gde sreća i jeste najveća, tamo i opet, tamo i nas. Odmorno probudjen ovoga jutra svakoga dana osamne sobe radosno tužim tvoje osmehe, ćuteći urlam reči za tebe i nemirno živim sva tvoja sutra i…
ONE LIVADE – 2
One livade mirisnih trava iz prošlosti vratile ponovo sreću i cvrkutom života iz zaborava kroz zrake sunca u nežne snove radosno pozvale dolaske ove iz mojih snova i jave moje da vratim se tamo na poznate pute, na iste livade mirisnih trava, bez ikada, bez nekada, zaborava. I zato želim, sa tobom hoću, povratke naše neću da brojim, ja tamo jesam i kada nisam, kao kad tu si i kada nisi, i budan sanjam livade naše onih mirisa tebe i mene i samo sa tobom ja tamo jesam kada danas…
ONE LIVADE
Hoću da ponovo odem na livade one moga detinjstva gde putevi dugi bliski su bili tamo smo srećno zajedno snili bez osama, bez onih težina, boli, gde budan sanjam i sanjiv te volim, na livade one ti mene vrati da spavam i snijem te mirise sreće na tepihu trave zelenih vlati. Hoću ponovo da odemo tamo gde rastu kaćuni na vlažnoj travi, gde jaglaci požute brda a ptice se bude i cvrkuti svuda upletu tišinu sa muzikom sreće i mira prirode tamo, na zelenom moga detinjstva. Hoću da ponovo odem,…
KAKO DA KAŽEM “VOLIM TE”?
Mislim i ne znam, ne umem da kažem, “Volim te” – to nije pravo, ne mogu da lažem, jer nije to hvala za tebe mila, to nije za više nego si bila, a mene iz tuga sasvim izvukla i vratila suncu, povratila tebi; sve davno poznato u novo isplela milošću svojom, ljubavlju vernom, od mene učinila osobom nežnom, osobom tvojom, i mojom i tvojom… I zato hoću, al’ reči nemam, istinu reći, al’ više ne znam, nemam ja reči lepših od ovih, nisam pronaš’o izraza drugih, pa pišem dve reči,…
PAHULJE SNEGA NA TVOJOJ RUCI
Šaljem kristale na tvoju ruku, umij se snegom što tajne sve zna, neka ti sreća od mene bude na licu, u srcu, u duši od sna. Na tvojoj ruci pahulje snega moje su reči ljubavi tebi, na lice prigrli, polako, nežno, ljubi daljine što tebi su blizu, k’o mene uvek, iskreno, mazno, i voli kristale iz moje duše, onako im šapći, baš kao meni. (Bgd, 27.feb.2018)
Sonet XI – Poljubac
Udahni vetar, zvezdanu prašinu, Srobi oluju, oblake zaledi, Oživi reke, njihov miris bledi – Skreneš li pogled, začas treptaj minu. Mi srešćemo se uz svečani prasak I tihu pesmu prirode i tela Što na par reči lako bi se svela, Na tajni sudar i pobegli časak. Umiri drhtaj i na tren ću tada Disati spokoj slikajući snove I tajni šapat što me sebi zove. Otplovi potom i nestaćeš, mada Čitav je život zarobljen u času, U jednom trenu i nevinom glasu. 2017.
Sonet VII
Pogledaj u oči likova u tami I uputi pogled prema prvom strahu A u trenu kada ostanete sami Ne otkrivaj tajne sve u jednom dahu. Sačekaj da prođe bol iz ranih dana, Da zadrhti srce uz ožiljak bledi, Da prospe tišinu ista stara rana I trenutak straha naizgled se sledi. I sve onda reci – kako ima žara Kuda god koračaš, sve dok srca daješ I kad ono jako za nekog damara; I dok hodao si, nisi zadrhtao Jer kada zaboli, osetiš da traješ U nekome kome…
Haleluja
”The beauty and the moonlight overthrew you.” Leonard Cohen (“Hallelujah”) U trenu kada hladna suza krene, Odsustvo glasa stih i srce sledi, Radosti duše zaborave mene; Kad dah njen mladi oduva oluja I njena slika naizgled izbledi – Čuće se slaba, mlada haleluja. Svetlosti bljesak ostaje na dlanu Pri svakoj reči koja osmeh krije I vodi kuda svetla suza kanu U tajnom hladu pokraj mladih tuja – Sve ono što mi srce krilo nije Čuvaće tiha, krhka haleluja. Zaboravim li, u Njegovoj tajni, U pregršt mojih čija suza…
BLISKA DALJINO MOJA
Nisam te upozn’o neznano Da te zaboravim nekad, Da slike tvoje izblede Da skloni se lik tvoj. Da ostanu snovi samo u snovima, Da tragove odnesu vetri nad nama, Da patina zaborav pokrije sama, Da sve što je bilo bude da nije. Nisam te video znano Da te izgubim nekad Da mene ostaviš samog, Da nisam obećan, tvoj. I nikad ne mislim I nikad neću, Drugu ne tražim i neću sreću, Kad imam tebe Uvek kod sebe, Pa neka su slike, Pa neka i misli, Pa neka i tebe, Ponekad,…
ONE SLIKE OVIH STVARNOSTI
Jesen je prošla, lišće je palo, tragove naše snegovi kriju, vetri zavijaju, pustoće nek’ viju, a mi smo van toga, u duši isti, i jeseni nema i nema zime, k’o nekad onakvi, isti u biti, živimo prošlost i živimo sada, to nije prolazno, to nije malo, ne kao jesenje lišće opalo. Ja stvarno ne plačem, to tuži duša, ja suza nemam za tuge protekle, a kada se smejem, moj osmeh nije, to duša se raduje jer misli na tebe. I uvek od mene te misli idu, misli ka tebi, misli…
Ako namigneš vjetru
U cvijetu radosti osjetiš tugu kao kakvu kugu; dok u krugu bola duša postaje gola. Sama i napuštena s beskrajem opijena ostaje tajna ljubavi naše koju krvnici prerano zaklaše. Na pragu mladosti teško je ostati i još teže opstati. Na pragu mosta svega joj je dosta. Penje se i skače u zimsku hladnu noć nadajući se da će bar tamo i on doć. Gleda u rijeku na ivici mosta dok joj s osmjehom prilazi Kosta. “Tko si mlada damo”, upita je tamnokosi mladić. “Misliš li da ćeš dosegnuti svemir, ako…
ZVEZDA SA DRUGE STRANE OGLEDALA
(za tebe) Gde su sada lepote sve tvoje, gde ti je radost svih srećnih dana i lekovi zdravlja svih onih rana koje ti vidiš a više ih nema, kad toga nema, i tmina drema jer svetlost ne može doći do tamo, gde ti si sada, bez razloga sama na drugoj strani, a istina ovamo čeka te vidno najstvarnih boja, lepote prave, izgnanog mraka, i lepi snovi, i lepe jave, i godine mlade, najlepše, prave, i one se ljubavi ne zaborave, ovde sve čeka, na ovoj strani zvezdane jave. Ogledalo…
TAKO MALO
Ranije nikad verov’o nisam da male stvari velikost čine, a sada te poznam i osećam stalno i ljubav si svuda, sa mnom, odavno, i najzad znam da malo od tebe, bilo reč, dodir, što dotakne mene, to tvoje malo za mene je mnogo, nenaviknut tako, možda sam mog’o zahvalnost još više pokazat’, reći, pa one najlepše zahvale izreći za tebe samo, ljubavi moja, nestvarnih dodira najlepše duše ja hvala kažem i radost nek’ tvoja svetlo mi bude gde tuge se ruše, gde samo mi možemo biti, na paperju duše iskreno…
KAKVA JE TO PESMA
Koja je pesma iz moje duše kad vidim svuda, dobrote se ruše, reči ne čujem, a jesu moje, reči što samo dobrim se broje, bolni se pate, ne mogu pomoći, pa mesec da skinem, ne uspem dostići njoj na dlan svetlost ovu da stavim kao znak ljubavi, kao znak hvale, a ne uspem ništa i svi se žale, svi sanjaju ružno a lepo ja hoću, samo da zajedno, jer neću samoću, jer mnogo što šta ne mogu i neću. Kakva je to pesma na ivici razuma kad granice nema i…
HAJDE DA ZAJEDNO
Hajde da zajedno otćutimo sve radosti postojanja našeg da bez reči još više saznamo da ljubavi dosta nije još bilo, da buduće pokriva sve što se zbilo i lepše dolazi jače, snažnije, pa sve će obično nam biti važnije u danima satkanim od prošlosti naše i najveće ljubavi tvoje i moje, samo za nas. Hajde da otćutimo zajedno ove radosti dodira duše, hajde da kažemo pogledom da naše sve je postalo jedno, još ljubavi nam donosi buduća nada, pa hajde da veselo zajedno ćuteći kažemo da. (Bgd, 24.nov.2017)
POLJUBAC PRIJATELJA
(Dragoj prijateljici za ozdravljenje) Daleki su tvoji pogledi sada A vid se muti, jer bolest vlada, I tužan sam, neću, I nemam sreću, Kad boli tamo daleke ležiš, I osmehe zdravlja ponovo tražiš, A ja nemoćan, dalek, tužan zbog vesti, Pomoći mogu ti iskreno hteti Da vratiš se brzo, vesela, čila, Da budeš k’o uvek, lepa i mila, Iskrena duša, prijatelj pravi, Ona što smehom na zelenoj travi Sa mojom milom društvo joj pravi; I onda budi baš ona vila, Kakvu te znam, odavno takvu, Bolest pobedi, da osetim tebe…
JEDNA MALA DEVOJČICA
Jedna mala plavušna devojčica i dalje je stajala na onom uglu naših sećanja, ispred ulaza doma kulture, čišćenog prilaza, a sneg je bio, pa promrzlog lica jedva je rekla, pitala mene, da li ću čekati uporno tebe i posle onda, i posle juče, i uvek da li ću dušom tvoj biti a znaš da ljubav ne treba kriti, nikada niko, od nas, nit’ od tebe. I samo sam nerazumno upitno gledao jer tada sam upravo andjela video, tu malu promrzlu devojčicu iz naših snova u domu kulture, a pre bilo…