U čulu vidim pesmu i istinu i čujem slutnju kako trepti sjajno, neodlučno i cepa dimenziju sveta koju udišem pesmom. Treperi mir neobjašnjene ljubavi i vreme stane u trenu kada izdahnem svežinu reči i njenog imena. Apstraktna krv iz dlana i obećanje pomirenja potekli su u jednom uzburkanom talasu koji u neukrotivoj snazi ispisuje nove zakone. Ako poželim ratna krvava stvorenja treba samo da pogledam izvan u svod koji plače; u svod koji izvlači njen lik iz ponora ovog dana u ritmu koji je unapred ispisan dole na zemlji. Isto…