Mesec dana ostavismo iza nas, Pre mesec dana vreme je konačno otoplilo, Još uvek mi najviše fali njen glas, Uz slike i mirise, da bi se u meni sve sklopilo. Pravim se miran, dajem joj prostora, Da ne bih ličio na neko zaljubljeno štene, Pa se nađem kako stojim ispred prozora, Pitajući se, da li ona, kao ja o njoj, misli na mene. Srce kaže DA, ali glava stvara sumnju, Smeh na licu odaje moj optimizam, I dok sate provodim misleći na Dunju, Lomim se unutra, jer pored…