U čulu vidim pesmu i istinu i čujem slutnju kako trepti sjajno, neodlučno i cepa dimenziju sveta koju udišem pesmom. Treperi mir neobjašnjene ljubavi i vreme stane u trenu kada izdahnem svežinu reči i njenog imena. Apstraktna krv iz dlana i obećanje pomirenja potekli su u jednom uzburkanom talasu koji u neukrotivoj snazi ispisuje nove zakone. Ako poželim ratna krvava stvorenja treba samo da pogledam izvan u svod koji plače; u svod koji izvlači njen lik iz ponora ovog dana u ritmu koji je unapred ispisan dole na zemlji. Isto…
Oznaka: dodic
Sonet XI – Poljubac
Udahni vetar, zvezdanu prašinu, Srobi oluju, oblake zaledi, Oživi reke, njihov miris bledi – Skreneš li pogled, začas treptaj minu. Mi srešćemo se uz svečani prasak I tihu pesmu prirode i tela Što na par reči lako bi se svela, Na tajni sudar i pobegli časak. Umiri drhtaj i na tren ću tada Disati spokoj slikajući snove I tajni šapat što me sebi zove. Otplovi potom i nestaćeš, mada Čitav je život zarobljen u času, U jednom trenu i nevinom glasu. 2017.
Sonet VIII
Očiju tvojih gde jedino ima – U gomilama prostih bledih skica I jedva čitkih stihova i rima, Puteve tražih makar do tvog lica. I kad je staza postajala manja, Ja otkrih tajne odaje sećanja Kako bih reči za tebe ukrao, – Ali sam sramno lutao i stao. Tu šum sam poznat disao, a tada Skriveni oblak sa druge planete Zagrme burno, te postadoh dete U gruboj igri vetrova i grada, U nežnom plesu pesme i usana, I stih tad sleti kao prvog dana. 2017.
Sonet VII
Pogledaj u oči likova u tami I uputi pogled prema prvom strahu A u trenu kada ostanete sami Ne otkrivaj tajne sve u jednom dahu. Sačekaj da prođe bol iz ranih dana, Da zadrhti srce uz ožiljak bledi, Da prospe tišinu ista stara rana I trenutak straha naizgled se sledi. I sve onda reci – kako ima žara Kuda god koračaš, sve dok srca daješ I kad ono jako za nekog damara; I dok hodao si, nisi zadrhtao Jer kada zaboli, osetiš da traješ U nekome kome…
Haleluja
”The beauty and the moonlight overthrew you.” Leonard Cohen (“Hallelujah”) U trenu kada hladna suza krene, Odsustvo glasa stih i srce sledi, Radosti duše zaborave mene; Kad dah njen mladi oduva oluja I njena slika naizgled izbledi – Čuće se slaba, mlada haleluja. Svetlosti bljesak ostaje na dlanu Pri svakoj reči koja osmeh krije I vodi kuda svetla suza kanu U tajnom hladu pokraj mladih tuja – Sve ono što mi srce krilo nije Čuvaće tiha, krhka haleluja. Zaboravim li, u Njegovoj tajni, U pregršt mojih čija suza…
Čelični anđeo
Anđeo s neba u davnome veku Plavetnilom nas prosvetli i spoji, Blagosiljaše slavnu skromnu reku I njegov duh tu nastavlja da stoji Gde mutna voda vekovima teče I sad se muči ispred ostataka Te mračne priče što čoveka peče, A zasvetluca od sunčevog zraka. I žar sumračni zaslepi i budi Pred vlažnim okom stare uspomene, Sve svetle tajne što ispune grudi; Al’ dođe tama i realnost krene… Svi nerođeni, svi mi krhki tada Sa mladim telom što se buke boji, Svi što videste anđela da pada;…
Hladna balada IX
Kako diše nebo bešumno i mirno iza zimske magle zbijene i guste. Ako nazrem rasplamtelost naše zvezde, to neće biti stvarno. Vođen slepom verom izgubiću razum tražeći treptaje tvog glasa. Prozeblog od nade uočiće me vir onih sećanja očiju bez boje i istine bez stida kojima si prošarala ove zidove. Ranjen pred njima, čuvaću krajnju tajnu zbog koje se još uvek osećam celim i bežaću za snovima gde i dalje mogu naslutiti tvoj šum. 2018.