Anđeo s neba u davnome veku Plavetnilom nas prosvetli i spoji, Blagosiljaše slavnu skromnu reku I njegov duh tu nastavlja da stoji Gde mutna voda vekovima teče I sad se muči ispred ostataka Te mračne priče što čoveka peče, A zasvetluca od sunčevog zraka. I žar sumračni zaslepi i budi Pred vlažnim okom stare uspomene, Sve svetle tajne što ispune grudi; Al’ dođe tama i realnost krene… Svi nerođeni, svi mi krhki tada Sa mladim telom što se buke boji, Svi što videste anđela da pada;…