Seoska učiteljica

Click to rate this post!
[Total: 0 Average: 0]

Kad tebe ugledah, u mirisnom sutonu,
kraj kišne šumice,
u zavičaju;
I tvojih očiju čar kad bljesnu ― pod lipom mirisnom,
u uzdisaju,
na nejakim mi njedrima tada,
planuše ljubavne lomače ― puste.

Što nejak bijah,
pod skvašenom lipom,
opčiniše me čarne oči…
I zaljuljah se u lokvi svojoj,
sve gledajući na te ― u strahu,
i mirišući nemilice mirise tvoje ― do tad ne znane,
i divno lice.

A gledala si nejaka ramena,
crvenu maramu,
i čizme proste;
I osmijeh s tvojih usana mednih,
darovala si u suton pozni ― pastiru mokrom,
o cvijete, cvijete.

A kad se spustila noć na gori,
na prostom sam ležaju slušao
kako se stabla u šumi ljube.
I učinilo mi se,
k’o da je tvoja ruka vrela dotakla lice,
i usne žedne ― usnama ― cvijete.

A krijesnice su letjele ―
po ubožnici drevnoj,
k’o kad se zvijezde nebeske roje;
Duša je čeznula sve do zore,
za tvojim očima,
i svime što je tvoje.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting