Poezija.Online

Zaigraj oko večeras
i ne naslućuj ponor
horizonta svoga
boje staroga zlata
ambis ko dom
što vuče svokog izgnanika
onom svojom tamnom
stranom zjenice…..
Zaiskri dušo okamenjena
u oklopu od školjki i kreča
još koji put ukoči na nizbrdici
kaldrmice od suvih zvijezda
pa nek se tare ono što ju krije
da ju ljubav više ne pomiluje
i nek sve što umije da se raduje
u njoj pršti u okrilje i zagrljaj nebu