Raprodajem svoje zaboravljene snove
ali nigdje nikog da ih kupi.
Okrenut suncu stojim u mjestu,
ja nisam više nego jesam tu .
Zar sam ljut uzalud ,uzalud ?
Ne vjerujem nikom a najmanje sebi.
Sljedim stepenice što vode u zid.
Oštar udarac u glavu odjekuje bolom
snaga argumentom snage opravdava cilj
za jasan znak ispod rebara.
Jasan znak od čizama ispod rebara.
Razmišljam o čemu razmišljam.
Ovu stvarnost grade moje misli.
Opet dotaknem i polomim,
polomljeno ne sastavim
več razmrvim u prah ,uzdahnem.
Ipak onkraj sam beznađa.
Opet danas nov je sad
izranjam iz bezdana
umrljan od šečera ,
izranjam,
izranjam,
izranjam.