Nepevana

[Ukupno: 1   Prosjek: 5/5]

Od pesama svih ona nepevana najviše boli
kad zorje večeri od zuba zveri zabeli
tad pevam je skrit od sreće za onu što volim
praznost i suza kad me razveseli.

I ponekad osetim, još ljubavi ima u meni,
i nje, daleke i tuđe, što još mi treba;
kajsije te tražim joj u svakoj novoj ženi
da uberem ih rukama praznijim od neba.

Dozvoli, neopisni, nek crna me opišu slova
Ja ništa sem mojih crnih nemam reči;
i ova, za druge tek noć, meni je prečica bola
most od zvezda do tebe što moram preći.

Iz bezbrojnih očiju suza neka krene
k’o prvi korak u svet pun bezbrojnih obećanja
za poljupce što mrve tuge oštro stenje
i zagrljaja kojih prazno ramenje bez ruku sanja.

Još molim te samo ovo, taj tren mi opet dozvoli
da setim se svih tih svetu nebitnih stvari,
i nje, što drugog odavno daleka voli
i ruku njenih u mrtvoj travi

pa neka me horizont plavi zauvek zaplavi
u zaborav, što bijah, što dišem, što jesam.
Ja idem, s’ bezrboj snova u prosedoj glavi
tamo gde počiva i ova pesma.

One thought on “Nepevana

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting