Moram…

Click to rate this post!
[Total: 0 Average: 0]

Moram, moram Vam nešto reći o onim ljudima treće vrste. U savez su se udružili s vlastima, s popovima, s bogatima, s grešnima, s nevjernima, s izdajnicima, s glupanima, sa samim Sotonom – Šejtanom − velim Vam.

Njihova malograđanština seže tako daleko, da normalna čovjeka to boli, i žao mi je, tako žao tih ljudi.
Ali oni to ne vide, mislim, tu svoju ništetnost ne vide, i da su izgubili ljudskost.
Oni kradi sve što im pod ruku dođe. Nakotilo se toga puno godinama kod njih. Velike su njihove kuće, njihovi dvori pusti… Velike novčanike od debele kože nose na guzici, od te kože deblja im je samo koža na licu.
Svakoga normalna i poštena čovjeka ili sirotinju, oni preziru. Plaše se onoga što bi oni trebali biti, plaše se ljudske skromnosti, plaše se ljudske dobrote i svake ljudske vrline.
Ne znaju šta je bol, uglavnom su zdravi i žive taj svoj život dugo, tako dugo, ti nevjernici, ti prokleti tâti.
Još bih ja imao puno o njima pisati, ali neću. Strah me Boga i nekakve grehote prema njima, jer ako su i tâti ljudska su bića, i ja im opraštam sve, kažem Vam.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting