Kula babilonska

Zidam dvore babilonske,
Nit kamena,
Nit drveta…
Ljuti čelik vatrom palim;
Naokolo sreću svodim,
Pa izvodim,
Nadžak kulu – u visine.

Ne stvaram je što je trebam,
Ne stvaram je što je volim:
Sitna srcu legla tuga,
Oku slijepu spomenari,
Usni gorkoj medovina,
I nemiri,
I pokora…
Neće ševak da me mine,
Iz daljine, mila oka.

Ja ću kulu ozidati,
Babilonsku – grešna roda:
Ne bi li mi uspomena,
Ne bi li mi ljubav cvjetna,
Ne bi li mi zima sretna,
Ne bi li mi jesen sveta;
U uzdahu,
U leleku;
U nemanju, preminula.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting