Kad uhvati fjaka

Pušiš li cigar na krevetu ležeći, polako ispuhujući dim
trpeći peckanje užarenog pepela koji polako pada
na kožu, golu kožu…praveći se da nemaš ništa s tim
jer ljeto je, ionako prži, odasvud ne jenja, i tada
očekujući brata, koji ti se već pričinjava u hodniku
pomisliš: “A kako tek po ovom vrućem pločniku?”

Da li i Dali  vidio je da ima nešto u toj
nesnosnoj, van svakog fokusa, prokletoj
vrućini ima nešto što živi. Vivaldi imao je četiri
doba godišnja. Pitaš li se ikada koje je najlaganije?
Najsumornije… koje li dovraga oružje ima to sunce?

Približiš li se knjigama s police u nadi da ćeš vidjeti
“5000 dana u Sibiru?” pa makar na tren da odlutaš
u krajeve hladne i daleke.

Približiš li se kada prozoru, i zapjevaš potiho
‘ooo čekam te ljetna kišo
djeca luda su već’…

5 thoughts on “Kad uhvati fjaka

  1. Zanimljivo si obradio temu vrućine.Mora da je paklena kad te nagnala da ju ovako slikovito opišeš!:)
    Impresivni stihovi s neobičnom temom!
    Lijep pozdrav!

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting