Grad

Omalterisali sve smo neke davne šume
Vidi, rep svoj jede od vremena zmija
armature ćute, i mi, među njima
opelo za cveće što istrpi drume

Tamjana i ruža miris otišo je
kao pčele noći putevima mleča;
sad se broje okom tamnice od kreča.
što na grobu šume ko spomenje stoje

Sve te bele buke, daleke od bukve,
glasovi i trube, u izlogu lica,
u nameri viču da vapaje klica
ne čuju u vetru, što ih crno kune.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting