Požudom bi zagrlio tvoje planine i ravnice
Uzdasima bi budila koplje junaka
Tvojim rosnim jutrom bih umio lice
Na valovima užitka od jutra do mraka
Sa novom zorom probudili bi strasti
Ogrnili se čežnjom mekom kao velvet
Zajahala bi vranca sa slavom i časti
I opet na istoj cesti, cesti šezdeset i devet