Znaš li šta je sreća?

Kada te noću milujem pogledom dok spavaš. Kada zaustavljam dah da te ne prekidam dok sanjaš. Kada čuvam od drugih tvoje snove, kada ne dam zori kroz prozore. Za mene je sreća kada slušam disanje tvoje, kada tvoje lice znam dobro kao svoje, kada tvoje oči gledaju u mene, ja sam dobro kad tebi krene. Za mene je sreća i kad mi samo spomeneš ime, ova ljubav je samo moja – ja se ponosim time. Kada se naši pogledi slučajno sretnu, kada je on srećan, videćete i mene srećnu.

Ne razumeju ljudi

Ne razumeju ljudi mene, moja osećanja, a najviše ne razumeju ono što osećam za tebe. Ne razumeju ljudi šta me to ka tebi vuče, kad sam suze lila još juče. Ne razumeju ljudi kako me tvoj hladan pogled greje, a tvoj udarac mazi. Kako se srce samo na tvoj glas nasmeje, kako razum na tvoj pogled sve rečeno zgazi. Kako noćima dozivam samo ime tvoje, kako sam izgubila sve svoje. Ne razumeju ljudi što ne trepćem dok te gledam, što nikom drugom ne znam da se predam. Ne razumeju ljudi…

Blagosloveno prokletstvo

Osećam kako dišeš, a nisi tu. Čujem tvoj smeh, a ne vidim te. Znam i kad te boli, tad je koža tesna. Znam, i sama sam sebi smešna. Svaki tvoj pokret oduzima mi dah. Svaka tvoja reč kao da se smeje. Kad sam pored tebe, zaboravim na strah. Jedino me sad taj blagoslov greje. Kao da si mi iz oka ispao, toliko mi značiš. Svaki tvoj greh, ja bih platila. Svaku tvoju bol, ja bih odbolovala. Ne, ja nisam nikad ovako volela. Svaku tvoju crtu lica znam. Pogledom te milujem,…

Kako može da mi nedostaje ono što nikad nisam imala?!

Prošlo je vremena puno, a od iste tačke se nisam pokrenula.. Samo sam sebe mučila pitanjima, samo još više venula. Ni sada nemam odgovore na pitanja neka, ova ljubav ne prolazi, i ako je rodjena daleka.. Ako si me iskreno voleo, zašto sada nisi pored mene? Ako te ja nisam iskreno volela, zašto i dalje sve podseća na tebe? Bio si tako kratko u naručju mom, tako brzo je prošlo da ne znam ni da li si bio moj.. Možda je sve bila varka. Samo iluzija, snovidjenje. Možda sam te…

Nepopunjiva praznina

Kad se slike vrate u moje srce, ne umem da zadržim suze. Svaki deo tela mi ponovo zadrhti, sva bol, strepnja, strah, sećanje i slutnja obuzmu me. Samo nada da ćeš se vratiti umrla je. Gledam u nebo i molim andjele da te čuvaju onako kako ja nisam znala. Htela sam da budem jaka, da ne vidiš strah, ali samo sam bila slaba. Sve bih dala da mogu da te vratim. Da te zagrlim, ćutim i sa tobom patim. Oko mene je tvoj glas, ove suze me guše. Dodje mi…

Ako ovo nije ljubav, ja ne znam šta je

Ako ovo nije ljubav, ja ne znam šta je.. Kad se neko nekom bezgranično daje.. Kad bez uslova neko nekog voli, kada te bol voljenog boli.. Ako ovo nije ljubav, ja ne znam šta je.. Kad uradiš ludost zbog voljenog, a duša se ne kaje.. Kad sve nema smisla, a tebi znači, jer kad ste zajedno od sveta ste jači.. Ako ovo nije ljubav, ja ne znam šta je.. Čuješ muziku dok pas laje.. Osećaš toplinu, a led puca.. Oko tebe je hladno, a toplo oko srca… Ako ovo nije…

Samo ti..

Kad ti suza krene niz lice, meni stane dah u sred priče. Kad te nešto zaboli ili neko te rani, meni treba vazduha, pa vičem: stani! Kad se tvoje lice ozari, a duša nasmeje, mene Sunce sa neba ogreje.. Kad te neko pohvali i stvori ti nadu, ja osetim tvoj miris u prljavom gradu.. Ne moraš da budeš tu, ne moraš pored mene, ali jedno shvati, tečeš mi kroz vene.. I da hoću i da neću, svaki tvoj pokret znam, svuda si oko mene, znaj da nisi sam.. Ne vidjam…

Volim što postojiš ♥

Umem da te volim samo celim bićem, svom snagom i silinom duše.. Svakim atomom snage što u meni bije, da tebe nema, ni mene nije.. Volim svaki korak i lagani okret, svaki uzdisaj i tvoj smeli pokret.. Tvoj magični treptaj i zamišljeni pogled, volim te tako, sve u nedogled.. Volim kako dišeš, usne pomeraš, kako se umivaš, kako se doteraš.. Volim kako na zemlji čvrsto stojiš, Volim.. Volim što postojiš!

Ispočetka

Nije lako kad se sruše snovi. Treba dosta vremena da se stvore novi. Treba srećnih dana da izleče mnogo rana.. Ali volje za to u meni ima, nema suza, to je od dima.. Snaga u meni i dalje postoji, svako sebi sudbinu kroji.. Ne, ja da stanem neću, imam prava na dostojanstvo i sreću.. I za to ću se boriti, neću se predati, a zlobni će ljudi sa strane gledati.. Suprotstaviću im se, držaću do sebe, sve dok se dalje držim od tebe. Na tebe sam slaba, ali mogu ja…

Tragovi prošlosti

Tragovi prošlosti znaju da zabole, sećanja na dane kad se dvoje vole.. Srećni trenuci u snovima svrate, uspomene u hodu stalno me prate. Jutra su bolna, a dani dugi, želim tebe, a tu je neko drugi. Na trenutke osetim da sam ponovo živa, a onda kao da te izdajem, kao da sam kriva. Naše slike podstaknu sećanje koje ne bledi, to je sad ostalo, to sad jedino vredi. Telefon ćuti, ne čujem ti glas, a ja još verujem da postoji spas. Vreme kao da stoji, vuku se sati, znam da…

Svi su daleko

Svakog dana novi porazi, svakog dana sreća prolazi.. Prolazi kraj mene, ni da me takne, ni jednu suzu iz oka da smakne.. Sudbina me lomi, udara o stene, ne mari za snove, ne mari za želje.. Izgubljena sam u ovoj priči, u ovom životu što na bajku ne liči.. Ovi dani postaju hladni, ljudi samo mržnje gladni! Za tudje suze imaju smeh, stalno idu iz greha u greh.. Nema topline, nema sreće, samo su greške sve veće i veće.. Život je okrutan, stalno me gazi, niko ni na kog više…