TU SAM

Kockasto nebo pravi krugove u zbilji sveta i laži neba. Tako su mistični i hladni tvoji poljubci i crvenilo u tvojim zlim očima. Sipit’ ćemo zajedno u obliku sićušnih kapljica; rasut’ ćemo se po nebo u milijarde čestica. Ovaj planet je grozan. Volim da slušam jazz; dok me davi tvoja daljina. Fenjerom obasjat’ ću tvoje takte srca i ući u tvoj bezbrižni san; i lutati ću. Lutati ću u vječnost, sve dok u njemu ne pronađem sebe, a sigurna sam da ću se pronaći!!!

U zabludi o vremenu

Bože, bjesna sam na tebe; okuj me u zalazeći suton, okuj me u prostotu beznađa, inspiriranu zabludom o zbiljskom. Zarobi me u kavez; opij lancima i pusti u zoru, kako bih mogla do ponoći promatrati ptice slobodne i majku koja rađa kopile. Progovoi iz mene o zabludama, o bludi; o gladi; o žeđi. Obuzmi me, Prosvjetli me, Ubij me. Razapni me golu, neka uskrsnem kao đavo, neka nesebično hvatam zle leptire u prljavom zraku. Svi smo goli, svi smo dio ogromnog grjeha u zabludi o vremenu.