Smrad

Zadah ustajalih osećanja u nozdrve ulazi, Pomrčina u umu širi se, Nekakav crv iz mozga pravo u stopala beži, Stopala počinju da kreću se… Kreću se ka mirisu kiše na nečijim usnama, Taj miris ne pronalaze… U mraku nailaze na obećanja slomljena, Gaze po njima…Mimoilaze… Protiv svoje volje telo na pod spušta se, Na hladnom tlu žudi za dodirom, Usne otvaraju se, Posežu za prljavim vazduhom. Oči ispunjene mrakom razlivaju se, Vlasi kose lelujaju u prostoru, Ruke u molitvu sklapaju se, Duša tone u umoru.

Budjenje

Sunce, prikriveni ubica Izlazi… Uništava noćna lica Dolazi… Dok u mračne pukotine beže svi Gresi i prljavi snovi… Zora ka zemlji šalje svoje suze Pere njene prljave obraze… Uzalud biseri njeni U blato padaju… Uzalud od svile satkani U gadosti nestaju…