Pitanja

Šta će ti prava ljubav ako ne znaš da je ozdraviš kad treba? Šta će ti dobro zdravlje ako ne znaš da ga unovčiš do neba? Šta će ti palate  novca ako ga ne oplođuješ kad kriza vreba? I  šta će ti svi plodovi ovog sveta ako ih ne podeliš sa onima koje beskrajno voliš?

Bezgranična i Bezvremenska

Gledam te tako lepršavu i bosu kako smelo koračaš . I najmanjim korakom si opijum, najlepše stihove izgovaraš. Dok mi prstima prolaziš kroz kosu ne mogu da se zasitim od milja tvoga smeha i tvoje pažnje. Sve tvoje mi prija. Hrabra zaštitnice i mati lepota! Oglašava prorok u noći, pred mirisom tvojih latica, početak vere i rađanja moći. Na toplom krilu lafice, dodirom satena ko’malom detetu, daruješ univerzalni štit da bezbrižna ne osetim ni strah ni setu. U tim jatima  magnetnih spona među nama leti moja  najveća radost i sušta…

Magično seme

Vatromet sreće što pleni i radosti najlepše vreme neguju cvet u meni, moje magično seme. Klijaju vrline zivota, najvećih uspeha dar i plodovi večne mladosti -u tom je njegova čar. Čini da dobro se još boljim vrati i inspiriše život bez jada, jer dobra energija nema rok trajanja ona je uvek mlada. Posadi i ti svoje nevidljivo magično seme i ostvarićeš sve što poželiš. Veruj mi ,nema dileme!

Ulica Oslobođenja

Najlepše dane moga detinjstva i prvih simpatija buđenja pamti jedna malena ulica –Ulica Oslobođenja. Posuta prkosom duginih boja dečje nestašluke i sanjiva htenja skriva jedna prgava ulica –ulica čudesnog odrastanja. Najslađe riznice starog oraha i čežnjivih pogleda iznenađenja čuva jedna mistična ulica –ulica duhovnog uzvišenja. Čistine duša i čednosti smeha Odolevaju svakom tragu vremena Samo u jednoj besmrtnoj ulici –ulici magičnog semena.

Divljina

Samo je on Orfej, moj i ničiji više . Kosmičke energije dragi trofej, što se najlepšim pesmama piše. Plamteći dugo kao vek , nosi najbolja leta i zime, srcu brod sreće i krik ko’ vapaj je –ne zaboravi me. A oseti li tog stvaralaštva iver što protkan tajnom mojom odiše, u času naslutiće da sam divlja zver, samo njegova i ničija više! Životom bez sna ,besmrtnog hoda, osluškujući zov moje divljine, tražiće granice nebeskog svoda , uskraćen mog smeha,moje blizine. Možda ćemo se sresti tajno kad osmeh tugu lakonski zbriše,…

Lutak

Na strani dobrog, na strani hrabrog, stisak je ruke oblio znoj. Nije to strah od sebe samog, već je to davnog detinjstva boj. Lutak u meni jos uvek stoji, čeka da dođe i njegov san . Sumrak se bliži ,on još mirno čeka , s’čežnjom da snove pretvori u dan. Na strani dobrog,na strani hrabrog, osetih bliskog susreta moci. Sama mi ruka zadrhta jako! Ne znadoh da li suza će poći. Bez razlike svoje ,nekad i sada, u duši se stari probudi san. Onako kako usne ti ljubih s’osmehom istim…

Od srca srcu

Kad bi zemlja mogla da izdrži, a vetar snažno pronese, vatre moga srca , čak i da nebo zaplače,ne bi pomoglo. Ceo svet bi prestao da kuca. Osim nas ,sve bi stalo, svi putevi koji nekud vode. Moja ljubav postala bi opal, neprocenjivi i jedini kompas, što te goni do Olimpa,Bogova i slobode!

Kćeri

Utkati  mogu srce na dlanu i podariti sve nežnosti poput svile samo jednom neobičnom biću beskrajno drage,kćeri mile. Kojoj mogu sve dati, a ne tražiti ništa što mi već pružila nije, svu radost i osmeh s’usana piti, to što me voli,poklon najlepši je! Često mislim pred buđenje, dekodiranje iskričave vasione postaje sve bleđe i bleđe pred neustrašivom žestinom tvoje arije. Kćeri :“Ti si moje Jevanđenje!“ Kako tebi sve mogu reći, tako iskreno i polako, pomislim u zagrljaju tvom, samo me ti mozeš voleti ovako, moj makrokosmose ,živote moj!