Autor: Sanjalica

Da, bili su to snovi vreli , snovi prepuni maste ceznje…dani u kojima se strast igrla nasim telima Poput fatamorgane zracili smo pozudom za dodirima. Osecanja koja se sirila nasim venama Dopirao je do glasnih zica, obuzimala nas tisina Kao primirje pred olujom. Da osecala sam tvoj dodir kako me pece, tvojim pokretom prelamam tisinu noci. Tvoj glas promukao tih podize me ka nebu, vulakan koji je do pre par trenutaka u meni tinjao preti eksplozijom, snaznom jedinstvenom. Carolija, caroban trenutak ekstaza Plima koja se sprema koja je na pomolu…

Jednom, jednom kad nestanem, kad odem kad me ne bude vise bilio. Jednom kad vetrovi sudbine odnesu, izbrisu sve tragove, praisne prekriju svesto je moje bilo. Kad nestanu sve slike, poblede secanja, osuse suze. Seti se, seti se mene. Seti se zene koja te stihovima ljubi, nezno i potajno u nocima dugim, Dok ti se oci sklapaju u sutonu dana. Sve ce to nestati jednoga dana kad tisina zavlada, akise speru poslednji moj trag. Al´ jedno ce uvek ostati,ti to nikada mozda neces saznati. Ostace zar da tinja, zar koji…

Vidim te kroz istinu svojih godina Mesecinom istkanim snovima… Vidim te i ako je cela planeta izmedju nas Hiljada kilometara iz saranih peizaza… I ne dorecenih misli … Predivno te vidm kroz zavesu svitanja dok se mrstis u snovima I nebeske vile dizu zvezdanim stazama Ti i neznas koliko te volim takvog zamisljenog Naboranog cela pognute glave …. Dok ovom planetom neumorno grabis Putem starih ratnika zvezdanig staza Za tobom se nizu klometri godina … Spakovane negde u nekom dzepu tvoje kosulje . Ti neznas koliko mi znaci svaka tvoja…

Tesko je veceras gledati u tu praznu crninu… Samo po neki znak zatreperi ali to nije taj pravi…. Jedino me jos uzdah u grlu podseti da sam ziva…. Naisao si onako iznenada, neocekivano kroz moj zivot I ostavio trag za sobom trag u vremenu…. Trag kojim trebam krenuti da bih stigla do tvojih odaja Jos me nocas andjeli podsecaju kako se leti krilima Koja postoje a nisu vidljiva …. A ja neznam kuda bih sad kreula neodlucna stojim…. Trebam samo korak napraviti i poput ptice Vinuti ka srebrnim nitima tvojih…

Nedokucivi poput maste, unose svezinu u svakoj noci… kad sklopim oci i slusam sapat vetra. U snovima lutam svojim mislima.. moc razuma pociva na mom jastuku. To nisam ja, pokreti poput leptir, pricham s`galebovima… dok more tiho sumi sapuce uspavanku… Tvoj glas se cuje kao sinfonija nocnih vetrova nikad ne odsvirana… Mesecina se ljulja poput kolevke na zvezdanoj livadi, obasuta biserima. U duginim bojama kriju se emocije…. snovi upuceni ljubavi tebi. Tvoj lik tvoj osmeh trazim sirokim bulevarima prepunih prolaznika… Na svakom licu ma svakom osmehu. Predivni su snovi dok…