Zbogom pameti

Trustis gomilu alkohola I duvas drogu kroz pluca Vrijeme kroz ulicu se proteze lijeno Dok odvagujes predzadnji gutljaj kroz grlo Ulica prostire mrak u daljinu Dok glas u grlu odjekuje tisinu Koliko smo puta mrtvi, osjecali zivota divljinu Dok dim niz ulicu przi asfaltnu prasinu Sada je dva sata iza pola-mraka Ja trazim razlog da se prebijem  Al‘ za poduhvat prebijanja nemam zraka Dim se odvaguje niz ulicu pod rasvjetom noci Pitanja postavljaju odgovore, neznam da li cu moci Da potegnem dno flase sa astala Zidovi u sobi poprimaju cudne…

Realnost nerealnog

Znaš ja odavno ne čitam članke nema tu šta da se čita. Čitam i slušam samo komentare, pa nas onda vidim u svoj veličini naše minijature. Teško mi je zbog toga i gadimo mi se je odveć blaga izjava. Toliko smo evolucijski devalvirali da su i životinje na višem stupnju inteligencije. Toliko mržnje, prijezira, zla, ljubomore, nečovječnosti i čega sve nema u nama. Postoje stvari kojih nema, itekako postoje, i da ih sada ovdje napišem nećemo ih razumijeti. Kako razumijeti ono što ne posjedujemo?! Pričam o nama malim ljudima koji…

Brojevi

Bilo je to negdje pocetkom ljeta sunce je zaudaralo svom svojom silinom lezao sam pored neke tebe zadovoljno otpuhujuci ranojutarnji dim cigare Otkrio sam ono sto se otkriti moglo sasvim solidan komad mesa pomislim tek dvadesetak godina je bilo na njemu zadovoljstvo je postalo jos vece Sinoc sam te rezao, osjecao se miris svud po sobi obicno nisam preferirao tek propupalo cvjece al desi se zivom covjeku svasta, pa i meni se evo zbiva gledam guzicu prekrivenu s malo cipke i otpijam sinocnje ostatke Mislim da si rekla da me…

Prosli zivoti

Proslo je sve sto proci moze, ostale su samo klupe uz cestu da se odmoris kad naidjes ulicom praznine i sivila. Mozda i zasvjetli stara uljara, kad ti mrak na oci padne. Osvanut ces tu, kad cistaci potjeraju mjesec iznad zaboravljenog grada. Ustat ces i zaboraviti torbicu sa uspomenama minulog zivota. Razmazana sminka prikrivat ce ti umorno lice. Autobuska stanica je tu iza ugla stat ces i cekati autobus a karta odrediste nema. Vuces i posljednji dim cigarete koja vec odavno gori. Rezes ustajali zrak dok taksisti odmahujes rukom zaboravljaš…

Suvisno

Suvisno je tvoje postojanje u meni i moje nestajanje u tebi isuvise suvisno je sve sto mislis da cinis. Da li si svjesna svoje nesvjesnosti ćudljiva ženo. Vrijeme ne prolazi ono zauvijek nestaje ne trazi da idem gdje sam bio ne trazi da se vracam kad odem. Ponestaje mi svega a ponajvise mene zasto uopce mislis da ti mogu ponuditi bilo sto Isuvise suvisno je sve  sto mislis da cinis pogresno tumacis, zelis i volis ispod same sebe jos uvijek si sama i suvisno je reci bilo sto

Oda Smrti

Osjecam se jadno i pomalo sjetno ponekada isuvise sretno Gromoglasno šutim i vičem iz sveg glasa nečuje me nitko sve je ovo farsa Mračno je tu dolje i odviše vlažno možda vam i falim al sad nije važno Smirila se vatra najzad u grobu nemože da plane šta ja tu mogu Ustalo bi tijelo al duša ne želi “dosadno je gore” tako ona veli Ne vidim odozdo možda netko plače što sad suze mrtvom tjelu znače Ostanite isti surovi i bjedni neplačite više ostati će te žedni Ne zalijevajte uvelo mi tjelo nemože da nikne pa makar i htjelo

Toliko o tvojim godima

Previse smo pili posljednjih dana mozda sam i svratio do tvoje sobe mozda sam i usao, mozda sam i izasao bio sam u tebi toga se sjecam Tvoje naizgled nevine godine bile su ustvari vec poprilicno potrosene mrzio sam se zbog slucajnih putnika jer njihove stanice uvijek se vracaju Vracali smo se i mi jedno drugom ne bas toliko cesto, no ipak smo se vracali trazenje smisla u rane jutarnje sate nije nikada dalo rezultat, ipak smo se vracali Bjeg od stvarnosti od zivota i smrti bjeg od jucer od…

Ko sam ja

Znas ja ti nikada ne bih pisao imam puno svjedoka da potvrde to sto ti govorim ali onaj neko drugi u meni tjera me i koristi moje ruke da ti dosadjivam vec i kusur godina Puno puta sam htio da ga na na smrt zatucem al uvijek se gad lukavo izvuce znas ja sam jos uvijek zelen i ne bjezim od toga al on me nagoni u neke krive godine pa u trenutku ne stignem ni da sazrijem vec odmah strunem On je taj pokvarenjak koji te se jos uvijek…

Sjecanje na kurtizanu

Da li mozes da volis jednog i da s drugima u suton lijezes znace li oni tebi nesto ili ti ja ne znacim nista U tebi postoji neko drugi i taj neko ne poznaje mene ali ja poznajem njega a da on to nikad znati nece I eto u proljece se sastaju neki a mi se evo rastajemo u inat drugima nekima i ti nikad neces  moci dokuciti mene al ja tebe sasvim dokucim u svakom trenu Pomislis u tisini da me poznajes znam pomislim i ja da ne poznajem…

Isprekidana pjesma

Hoces li tuci i repom i bradom na tvojim usnama se suocavaju ideje ocaj i osmjeh u jednom trenu zaobilazis masu jednim korakom tvoje lice iscrtava putokaze kroz prezir Zaboravljas drugove i njihove ideje namigujes zivotu kao kurvi na trotoaru a masa ti zaviruje pod trule ostatke izbjeljujes stvarnost u svakom pogledu dok njihova lica preplanula ispijaju uzitke Okrces stranice proslih dana dopisujes slova na svaku misao nisi izgledao pretjerano uzbudjen dok je neko iz mase za tudjim vratom tvoje rjeci jeftino uzdisao Dimovi u nosnicama uzbudjuju cula misli se…

Tako besramno

U kuci bluda i nemorala, mladosti i potrosenosti ispijam dotrajle gutljaje nevinosti sa usana ukaljane cednosti Neke daleke blizine se u naletima decembera tako hladno vracaju! da naprosto pozelim otici u zagrljaj stranim i praznim rukama koje me cekaju u svako doba dana i noci! Sve vise se bojim da cu ostariti bez nekih dragih uspomena, koliko god se otimao, zaboravljam tvoje sjetno lice na papiru boje jesenjskih kisa! Pisem ti sve cesce, tjeram zaborav, praznim rijecima i odavno izbljedjenim sthovima, trulih pjesnika! Tako besramno ubijam sve sto se u…

Melankolija

Umoran sam i sve vise licim na ostatak mase koja se neumorno kotrlja prema istoku. Gledam  lica, i u svakom se prepozajem, Dok sunce na zapadu mrsi boje plavog obzora . ja sam odlucio da ostanem u praznini ovog dalekog prostora. Bez obzira sto se u smiraju dana ne nezire ni jedna zvijezda! prosuti pogledi u podnozuju istoka iscrtavaju zarko crvene nijanse zaborava! i jugo u daljini nevidljivom rukom rasipa ostatke srece. Vec sad i jutro mirise na sumrak, ovaj trenutak se u beskraj vrti! Spas ne postoj, ne postoji…

Toliko o ljubavi

  Povremeno sam se otimao osjecajima ljubavi i gađenja i koliko god mislio da je pojam ljubavi, nešto u čemu bi napokon kao i svi vi,  koji se pretvarate, uživao na kraju sam ipak do iznemoglosti Unutar sebe trpio osjecaje gadjenja i sebicnosti Puno bolje se osjecam kada sam lišen svega toga u čemu vi, navodno, uživate Sve češće razmišljam, o vama čak vam u određenim trenutcima i zavidim ipak, samo onda kada se pretvarate u onog drugog i onaj drugi u vas I to pretvaranje meni na kraju izgleda…

Negdje juzno

Bio je tu neki bolji svijet za nas, al mi smo se u inat smrti rastezali ko guma za žvakanje, uvijek iznova vraćali se u utrobe nekih drugih ljudi, i ponovo razvlacili u beskraj, jucer sam bio dole kod tebe, jebote kako je dole fino, znas neki se jos uvijek razvlace po aveniji, sad kad ih gledam čupa me ona pokvarena nostalgija za rukav, al džaba sad smo već duze vrijeme stegnuti u tudjim utrobama, htio sam da te pitam da li i tebi smeta sav taj smrad u tuđim…

Neki pogrešni snovi

I mnogo godina posle odbit će se zenice oka na tudjem licu koje se na stjegu proslosti neumorno viori Setit ces se kad aprilske kiše navuku sunce na izmaglicu uspomena da sam još uvek na raskršću života u tvom sam zapeo, čini se odveka I dok nebo rasplice zvezde po rubovima svemira ja sam zapeo tu i niko me ne dira Među nama nema nista više o čemu bi sada moga da pričam ja te gledam samo onda kad ne želim da te viđam Ko ti krade san u zoru…

Meni je to sasvim dovoljno

Ja kada volim, ja to radim sa puno gledanja u sasvim suprotnu stranu stvarnosti i kad god nekoga volim ja uvijek želim onu plavu, crnu, riđu sa druge strane ulice E, tu ja grijesim zajedno sa onima koje misle da ih ne volim pogrešno ispoljavam prave osjećaje ne mogu si pomoći, ja tako volim da one misle da ih ne volim Lakše bi ih uvjerio da sam pametan i bogat da imam kuću dole uz plažu i da sam još jedan kicoš sa tatinom titulom na čelu Sve to bilo…

Zašto da se lažemo

Lažeš me po ko zna koji put dok trošimo ljubav iznova uzalud udišeš mi prazninu između nas i noćas se pored tebe, osjećam ko pas Ljubim te, poljupci lete kroz mrak nestaju pod rasvjetom na ulici dok odmaram grešne ruke na tvojoj guzici znam volimo se dok ne probije kroz prozore zora Još jednom se budim prije svitanja sinoć smo se trošili bez suvišnih pitanja ja danas više nisam svoj i poslije danas, ja više neću biti ni tvoj Potrošen sam od ispraznog karanja i umoran od vijernog varanja ponudi…

Djevojčice s ulica

Gledam kako prolaze niz ulice usijane, mlade, poželjne guzice kako se na njima tope pogledi požude one su na aukciji i cekaju dobre ponude Jeftino se obuku i ispupče usnice one nisu svoga tijela vlasnici, one su samo trenutne korisnice njih posjeduju mnogo važna lica one su skupa roba sa izloga modernih ulica Njihove obline među masom izazivaju toplinu one su sretne, kad drugima mašta razvlači slinu šutim i gledam sa druge strane stvarnosti one su robovi osobne iskrivljene popularnosti Kad god povirim u neki klub one svojim ljubimcima nabijaju…

Svejedno

Svejedno je da li ću slagati ili istinu reći sjededno je da li ću sanjati ili samo prazan leći Ponekad sam umoran godine se kao kalandor troše uvijek u sjenci neke dobre i vječno u zagrljaju neke loše Uspomene po kolodvoru praznine kruže svejedno što je bilo kratko stignu te aveti prošlosti i postaje sve duže Sve one što ih prazninom ljubim u njihovoj se ljubavi ko rosa gubim vidim te u bezbroj boja, šarenog sivila kog si vraga uz mene svoju prazninu privila Poslije nas zaudara iz mene samoće…

Znaš

Kasno je sad da te volim i ti da voliš mene, kasno je znaš bilo je pravih trenutaka za nas al sad i za njih kasno je Znaš ja sam imao da ti kažem nešto obično kad patim ja to radim vješto ponekad ćutim u sebi da sam pogrešan i u tome što te osjećam, duboko površan Znaš li kako odlaze pogledi u daljinu i zašto se ne vraćaju, da te pitam kud to oči gledaju i zbog čega nepovrat kidam Eto prođu dani i godine lete znaš ja se…

Snovi koji ne prolaze

Dosli su sinoć i ostali čitave noći ponekad se pitam kada će ti snovi proći ili uopšte ne umeju da prođu dok oni neki drugi ne uspeju da dođu I kada zaspem izviru snovi povije seta u meni granje ja sanjam tebe i sanjaju mene sanje ako se sretnemo jednom negde tamo daleko, posle ovog vremena da li ćeš znati kako se zovem da li ćeš znati da te još volem zaspem i nebom izroni roj zvezda zar morala je da svane i ova noć i kako da odeš kad…

Neko nekog čeka, uvijek

Koliko nas negdje nekoga čeka koliko nas nikad nikoga ne dočeka neki se sretnu i  prepoznaju drugi se oduvijek znaju, ali se nikad sreli nisu Koliko vas negdje nekog ima koliko vas će nečiji da bude neki će zajedno da čekaju drugi će sami da dočekaju Koliko žena čeka svog princa na konju koliko konja čeka tuđe prinčeve na svojim ženama tamo negdje i ja tražim tebe tu negdje i ti tražiš sebe Uvijek neki pogrešni traže prave uvijek neki pravi nađu pogrešne ipak negdje postoji onaj netko i svugdje…

Volem

Šta sad ja pred tobom stojim što te gledam tako dugo ja kad volem, ja ne umem ništa drugo Polomit će sve me češe što ih praznim svakog dana izgoret će u meni nešto i ostat ćeš opet sama Kad te gledam suze plaču čudno ljube usne tvoje ljubio sam ja već mnoge al samo ove osećam kao svoje Šta sad, dok se misli kote zar u tome što te volem, ima sramote isprepliću se dani kao granje kad pomisliš da ih imaš, njih sve je manje  

Gorjela je negdje lampa

I u tebi se nešto zgužvalo ko papir si u kanti smeća sad ja neznam jel to tuga ili je sreća Ista, ko svi ostali papiri i zgužvana i ispisana još jučer bila si tu, a danas otpisana I ovaj svijet nekako je drugačiji pa ne znam sad, jel to tako treba da bude nekad sam se smijao, a danas me i suze čude Valjda to sve jednom prođe kao što zima dolazi tako će i proljeće da dođe I neka ljubav se motala po meni i gorjela je neka…

Kuda idu kerovi

Kada se okrenemo, jednog dana neke stvari će i dalje da nas prate kao kerovi što u kuconju lete Kako izgledamo kad ostanemo sami dali i tebe noćas nešto mami da po studeni sa kerovima kreneš Pa da vidiš kuda idu kad nekoga prate da osjetiš smard u nosu kad pored njih legneš i da se bar jednom sa tugom sretneš Kakvo ti je lice poslije jedne noći sa ulice znaš li sada gdje pripadaš I tek što svane vrijeme poći znaš li noćas kamo doći Vuku kerovi svoje karavane…