H mojemu oknu

H mojemu oknu Sunčece greje, zgleda lepo kak da se smeje. Tak lepo po svukud šara, i lepe boje po cvetju šara. Putuje nebom i oblake dira, kroz drveće vetar svoju pesmicu svira. Celi dan tak ono skače, čak i h potoku svoje zrake namače. A h večer kad se umori, mam se ne nebu Mesec stvori. Iza brega spati ide, tak da h zoru prvo van zide. Na nebu se Zvezdice pale, tu pak tam, kak da se šale. I onda gda cela noć se na hižicu spusti, jedna…

H srce sem ju skrila

Sončecu sam šapnula, ljubav mi je h krilo kapnula. Tak lijepa, nježna i mila, tu h srce sem ju skrila. Naj na toplome spi, da najlepši buju sni. Lijepe ju bum pazila, i svak čas malo pomazila. Nigdo ne bu znal, gdo je moje srce hkral. Sve moje se pjegice smijeju, kaj najlepšu tajnu krijeju.

opet je noć…

a ja sama, prevrnutih misli, razbacane noći iza nas, s okusom, više ni ne znam kakvim ne poznavajući ni boje ovog jutra što dolazi gorko je biti bez tebe bez tvojih usana mirisnih od dima i mene same bolno bez tvoje boli zamnom, jesmo li griješili ili su to samo tijela bila zajedno u nekom momentu noći… razbacane noći, prevrnutih misli u bludu, zadovoljstvu? griješimo li? ili ću te opet pojiti crvenim usnama razderanim i slatkim kao med… želiš li? želimo li… opet je noć…

Gdje sam…

U ovom bezvremenskom vremenu, u prostoru bez prostora, sama, grčevito živim na rubovima tvojih usana. U pepelu tvojih misli, dimu cigareta… ne volim ih, al´volim tebe… gdje sam, reci mi da znam se nasmiješiti, ili ne?!

Smirena i snena

samo tvoja, usta su moja, u strasti, dođi me ukrasti vinom me obnaži gdje da budem, kaži… cijela sam tvoja, nije to samo želja moja uzmi jako, mmm…volim to tako i ne, ne skidaj do kraja, ne još do samog sjaja… a onda kad poželiš, i sve mi poljupce podijeliš ne idi još od mene, ne daj da ostanu samo sjene lezi i gledaj ovu ženu smirenu i snenu…

Ništa ozbiljno

Ništa ozbiljno, samo me poljubi, u meni onaj osjećaj probudi. Ništa ozbiljno, samo me dotakni, pramen kose, s lica ti mi makni. Ne, ma ništa ozbiljno, gledaj kako sva se ježim, i od tvog pogleda bježim. Ništa ozbiljno, vrat ti nudim, od tvojih dodira ja sva poludim. Ne, ništa ozbiljno, ne grli, al` uzmi me snažno, večeras,  samo to je važno. Ništa ozbiljno…

Noć

Polefko, već svetla žmiriju, i zvezdice gore svetiju. I Mesec se već žuti, lahko je videti kud ideju puti. Tak sve se miri, i lagani vetrić piri. Svi ideju spati, kaj snivaju, da mi je znati. H Crkve je čuti lagani zvon, to Anđelek popeva din-don. Tam h šume sova se glasa, bež`te miši, nema vam spasa! Dal`ko na bregu vuk zavija, dedek babici vuru navija. Druge ni čuti neg tik-tak, na hižicu spustil se mrak. Ja pomalo, na prstima idem, da nigdo ne čuje, van zidem. Tak lepa i mirna je…

Tu, pri meni budi

Kad h jutro se  sunčece zbudi, ne idi nikud, tu pri meni budi. H mojemu oku ti se najdi, tam gliboko ti slobodno zajdi. H mojim grudima diši, i sretno lice ti napiši. Ja bum se tebi stisnula cela, tvoje topline si bum zela. A gda se ona tičica hjavi, to znak je da dan je pravi. Još jemput me malo zavoli, onak, da slatko zaboli. Ja tak onda bum znala, da nekaj lepoga sem ti od sebe dala.

čarape i vino

čarape i vino, s tobom, sve je tako fino… to tvoje slatko tijelo, napiti moga bi se htjelo mirisan i opojan ko droga, tako željna sam zagrljaja tvoga… pogled tvoj i u mraku me mami, o kako volim kad nagi smo i sami jutro je i sva se opet budim za tobom cijelim u sebi žudim razmazane usne poljupcima tvojim, dodiri još su cijeli u grudima mojim prevrnuta čaša, razliveno vino, sve je s tobom opet tako, oh tako fino…

Lavica prava :))

Tak sem si pri peći malo sedila, i pomalo već je svetlost bledila. Polefko svijeća je išla kraju, tam gore zvezdice su u svojemu sjaju. Tak sam se cela smešila; i z vinekom malo grešila. He, he..malo se opustila, i tak lepo prepustila… Osećala sam kak obrazi mi gore, a niš drukče ni bilo ni dole. 😉 A onda sem dobila kušlec h vrat, to bil je znak za iti spat! Ni mi treba bilo dva put reći, a bogme ni sve sa sebe slijeći! *** Hjooj…kakof je to bil san, tak…

Kad bih ti pisala pjesmu

Kad bih ti pisala pjesmu, stavila bih samo dobre note, uplela bih povjetarac i valove plave, nek svaki dan našu ljubav slave. Kad bih ti pisala pjesmu, stavila bih samo lijepa slova, stihovi bi se ljubili i milovali strasno, u zavežljaju želja voljeli bi se jasno. Kad bih ti pisala pjesmu, ne bi joj se vidio kraj, u mom oku sjao bi poseban sjaj. 🙂

Negda

Negda, gda o ljubavi sem senjala, ja celi svet sam menjala. h njegvi ruki ja sem spala, da za me diše, ja sam znala. Kak najlepša roža ja sem cvela, del srca njeg´va sem si zela. H oku mi se srčeko smejalo, i celo me tak lepo grejalo. Takova toplina, baš sakomu treba, to je kak da imaš komadić neba. I sve zvezdice su tvoje, tak lako je dati ljubavi svoje. :)))

Štef i Bara

Štef se s Barom svadi, o velikomu problemu tu se radi. Jer Štef je u ormara zašel, i nekakove gaće našel. Pa si misli, nisu moje, sad bu Bara vidla svoje!!! Nešči mu po hiži šeta, i njeg´vu Baru smeta. Sad bum Baru pital, gdo se to po sobi skital! Al´ se Bara Štefu smije, i veli mu da baš pri sebi nije. Nema pojma gdo je gaće zgubil, i koga bi to Štef vubil! I rekla mu je da se z njom nek ne svadi, i da se rajše…

Bela Zima :)

Sneg je tak lepi beli, i h njemu moj kraj celi. Tak lijepe je videti počiva, i nigdi se tak važnega niš ne zbiva. Lepo je i z hiže van zajti, i h te beline se najti. Svežega zraka se nadihati, Zimi h rit pihati. Hehe…ona si misli da je meni zima, a meni je baš prima Zamotam si nosa, i nikak, nikak ne idem bosa!!! Al` lepo je i čez okne vun gledeti, na drugome bregu se hižica svetli. Tam dalje se nekakova svetlost miče, videti je kak da zvezdica puta išče. To negdo…

Vrabec i Vrabica :))

Zima je i Vrabec se šušuri, ma na Vrabicu on se duri!!! Ni pogledati ga neće, baš nikak nema sreće… A tak bi im lepo bilo, da su skup pod jedno krilo. Al´još malo i to bu prošlo no, Valentinovo bu došlo! Pak se bu Vrabica smejala, i z Vrapcem skupa grejala!!! :))

Noć sa gospodinom S

Utonuh ja u tvoje, a ti u moje oči, za nas od ove nema ljepše noći. Kao vino pila sam ti tijelo, tako divno nago je cijelo. I drhti uz mene napeto ko strune, tvoje usne ljubavi su pune. Dok miluješ me tako nagu, mome tijelu daješ snagu. Uz tebe sam samo tako vrela, i tako lako predajem se cijela. I nije važno što će biti, jedno po drugom mi ćemo se sliti. Uz svjetlost svijeća, i nebeskog cvijeća, ove noći, utonuh ja u tvoje, a ti u moje oči…

…pri onomu selu…;) 5

Tam pri onomu selu, a gdo ne zna, baš pri onomu vrelu, zima se vun ne da, i gunja je još nositi  treba. Sneg tak lepo sve pokriva, a zemljica najlepše sanje sniva. Pak se i potok  sav zaledil, i nekak je celi probledil. Al´ ga sončece od`zgora škaklja, smeje se on ispod tega stakla. Čujti ga je kak se h koritu bućka, tam negde na grani i tičica fučka. 🙂 Nigde ni videti živega sveta, ni bube ni muhe, pauka ni cveta. Tak sve je lepo, mirno i tišinu je čuti,…

Noću…

Noću dok ležim sama, i pokriva me samo tama, uzavrelih bijelih grudi, u meni sve se budi. Miluju me sa zida sjene, lagano, poput morske pjene. Tijelo mi se u vatri hladi, sa neba gleda me Mjesec mladi. O Mjeseče večeras sam tvoja, treba mi sva ljepota tvoja, večeras ću svjetlost ti krasti, a ti me gledaj svu u strasti. Moje misli s tobom plove, i tebe cijelog u zagrljaj zove. Siđi, ljubi, uzmi me, voli, daj da budemo zajedno goli. Dodiruj me nježno, snažno, polako, ostani noćas uz mene…

Kreni…

Kreni  mi niz vrat, ma ne, ne gledaj na sat. tu, budi tu, obuzmi me cijelu, svu… Onaj drhtaj ti mi daj, i u očima sjaj. I ne, ne žuri tako, miluj me, miluj polako. Grudima jezikom se spusti, usnama jecaje izusti. Od ugode ostani bez svijesti, u grču tijela ćemo plesti. A  onda, da onda,  kad osjetiš me vrelu, i onako za tebe zrelu, nago tijelo mi ponudi, u meni se probudi. Bedra mi razmakni, granice pomakni. Uđi, maknuti mi ne daj, mmmm…cijeli, o cijeli mi se predaj… Uzmi me još…

Zima je

Polefko se vliječe megla, i zima je hižicu stegla. H ljetu zeleni sad bregi su beli, čez okne je videti mesec celi. Sve je tiho i niš se ne čuje, saka steza svoje sanje snuje. H  peći ogenj veselo igra, i prva je zvezda k mesecu stigla. Na celi kraj se spustila noć, vreme je iti na počinak poć. Još same da vidim kak dečica spiju, hjooj, kak piceki jeden drugega griju. A ja si bum još malo tu kraj ognja sela, i kuhanega vina si bum zela. He,he…zima mi…

Zagrli i prepusti

Zagrli i prepusti, k meni ti se spusti. Siđi s oblaka bijelih, donesi mi poljubaca zrelih. Osmijeha što sreću nose, zagrabi mi cvijeća puna rose. Stani i pogledaj me u oči, prenesi mi svoje moći. Ne lutaj i ne trči s vjetrom, ti mene učini sretnom…

Tam pri onomu selu 4

Tam pri onomu selu, je baš pri onomu vrelu, ljeto više nije i sunčeko više tak ne grije. Oblaki nebo zapiraju zgleda kak da i zemljicu diraju, Trava se polefko žuti, od megle mokri su i puti. Al` sve nekak toplo ´zgleda, jesen zimi još dojti ne da. Veter z kistom po listju šara, tak lepe boje po krošnjama stvara. Sad črleni listek, pak opadne žuti, još malo  i šareni su svi šumski puti. A potok i dalje veselo žubori, ni je´na ga briga baš ne mori. Sad se z nebom…

Oprosti

Oprosti, dodirnuh ti rame, večeras strah me i mene same. Oprosti, ja ne znam što sada želim, možda sebe s tobom da podijelim. Oprosti, dal` smijem ti prići, pokušaj me u nebesa dići. Oprosti, molim te,  shvati, daj sunce da mi se vrati. Oprosti, al` daj diraj me smjelo, onako, samo onako divlje i cijelo…

Rožica pri bajti 2

Z kleti je zišel van, mislil  si je, još je dan. A Mesec mu se z gora smeje, nemre najti puta gde je. Pak ga saka graba sebi vleče, doma mu se iti neće. Jer si misli da ga budem tukla, i za rubaču po podu vukla! A on ne bu ni pisnul, same se bu h kuta stisnul. H jenoj ruki flašu stišće, z drugom po mraku rožicu išće. Tu, pri susedovoj bajti, zna, bi jen´u mogel najti! Nekak je pred vrata došel, sve si je mislil: Baš sem dobre prošel!…