Ratnik-Zvezda

Beše to u vremena davna kad sedam zveri svetom hodiše koplje o pasu,kruna u blatu gordost i uteha krvlju se srodiše… Kapije svetova vatrom su čuvane A ratnik potonji u okove bačen Privid u očima,pelen na grudima i svaki verujuć kažnjavan mačem… Pala je zvezda jedna u noći sve strele tame kroz srce je raniše na rukama krvavim postade sena ni sve nade sveta je ne odbraniše… No ipak za nju ne beše smrti kroz vekove ona još uvek hodi smrskane kosti,trulež od kože sve sitne duše sa sobom vodi……

Bez naslova

Prah pod skutom tvojim u plamen,biva  li? Kad toplota zagrljaja praznih u grudi se uruši, nastavlja li kasom onaj dah isti što preseče sate moje na mrtvilo? U studeni što na dlanu desnom vekove ti turobno utiskuje, za sebe slutnje iz okova podiže, učine li ti se kad-kad neki minuti od drugih duži? Odgovori,drgi, ledi li krv prokleta vapaje u sate? Od vremena svih minulih odazove li se koje na reč samo tvoju, sem života uništenih?