Негде тамо је обзорје. Тамно небо нестаје, црвени зрак сунца шири се даљином.Одлази ноћ, погашене звезде више не шапућу. Понеки зов јутарњих птица над мирном реком. Мирис кафе, помешана топлота и зимско јутро. Посматрам буђење дана, још једног, новог, једног у низу. Какав ће бити ? Досадан као и ови последњи, монотон, опточен голим гранама и маглом реке. Хајдемо, некуда, ма где било, у потрази за успоменама.
Autor: Masada
Poljubi me
Хајде анђеле, пољуби ме, Јер живот је као вода, И као ватра, Живот је и ваздух, И земља која стење, Док воз звани живот, Некуда далеко одводи време, Зато анђеле пољуби ме, И нека живот буде као вино, Оно старо и опоро, Оне које опија, Док точкови воза живота, Некуда далеко одводе време.
Pozovi
Позови ме, јер понекад, Бојим се, да ћу на путевима, Којима иде живот, Заборавити твој глас, Да ћу заборавити радост, без тебе, У некој ноћи, Бесаној, безименој, Оној без месеца и мира, Дугој, без киша и шапата ветрова, Када светлост не пада на моје руке, У којима лежи, стегнут, Тако жив, прстен успомене.