Živi mrtvac

Što kad zatreperi posljednje svjetlo? Što kad se potpuno ugasi? Kako li ću živjeti? Kako li ću postojati?     Što kad me crnina obuzme? Kad ugriz smrti pobijedi? Hoću li moći živjeti? Kao živi mrtvac postojati?     Hodati - raspadnuta, Hodati i proždirati. Kako i vi žderete, Koji bez duše postojite?     Sa crnicom radije stopit ću se S prašinom radije pomiješati. Samo da ne umrem, Živi mrtvac ne postanem.  

Continue reading

Uspoređujem

Uspoređujem sadašnje dane i ondašnje ljude, Što je bilo s onim što bude. Jesensku klupu na Gornjem gradu, Našu mladu vampirsku maskaradu.   Uspoređujem popijenu radost i neisplakane suze, Drakulsku glad i pipke meduze. Ljetnu klupu na Donjem gradu, Knjigama začinjenu utorkom paradu.   Uspoređujem vaša lica sa svakim novim, Vaše priče s dosadnim ovim. Naše ideje i naše ideale Sa čašom prepunom gorke reale.   A u sjećanju postojano zabilješka stoji, Sitnim slovima piše sa strane, Fotografija na kojoj vječno ste moji, I spomen na minule dane.  

Continue reading

Vilenica vila

Vilenica vila, zelenih krila, S drvećem je jedno, ta šumska vila.   Cvijeća joj puna kosa, A jedan mali joj izrasao na vrh nosa.   Ruke duge i vitke kao brezine grane, Nekad se uzdigne čak među jablane.   Vilenica vila, pod zelenim plaštem sniva, Na mahovini mekoj, njeno tijelo počiva.     Vilenica vila, smeđokosa i mila. Među drvećem živi, ta šumska diva.   Na ruci joj se rascvjetao mali cvijet. No, mislila je kako nije dovoljno lijep.   Htjela ga je obojati u stotinu boja, I dodati nekoliko ukrasnih slova.   Ali izgubila je magični kist. Možda joj je ispao pod kakav list?     Vilenica vila, kose kao svila. Šumom luta, bez putokaza i puta.   Gdje li se čarobni kist skriva? Možda se izgubio u carstvu gljiva?   Gljive su mrzovoljne, samo sjede i šute, Ne vole vile i stalno su ljute.   ....

Continue reading

Pola – žena

Htjela sam biti žena, Htjela sam biti cijela, Al’ bila sam samo pola. Bila samo još djevojčica.   Htjela sam biti prava, Htjela sam biti svoja, Al’ bila sam samo pola. Bila sam još djevojčica.   Pokazati mi da budem žena, Nisi znala, nisi htjela. Poučiti me da postanem žena, Nisi mogla, nisi smjela.   A ja sam rasla sama, svoja, Dječjom stegom odgajana. Rasla pored kamenog puta, Drvljem i suhom zemljom posuta.   Plašila si se da moja mladost, Muškarcima se ne svidi. Al’ željela sam da se ženska zrelost, Na meni barem malo vidi.   Nisi rekla da sam lijepa, Priznat’ nisi smjela. Da ne bih bila ljepša, bolja, Da ne bih bila povrijeđena.   Pokazati ....

Continue reading