Ich hab’ ein Lied für dich geschrieben :)

Nakrivi šešir, ljepoto Sve je opet sad ravno ti Do Islanda Nema više zanovijetanja Lave, pa svoji smo Samo mi nismo uspjeli Trajati Ostati Ponekad lijepe priče I ne budu bajke Al’ neki nikad ne saznaju Nego ih tek tako prespavaju I odgurnu.. Zapjevaće starogradske Još nekih Novih godina Bit će i drugih tambura i okica I jedna lijepa priča što ostade bajka Iz nehata..   MEVLA Ćasurović

Ja sam idiot II

Ljudi kuju planove za letovanje Praznike, vikende i život Pitam se koliko budala još mašta O načinu sopstvene smrti Želim da umrem gledajući Finale FA Cupa, Želim da Chelsea bude u tom finalu Da gubi, da užasno gubi od Uniteda I da se kezim u inat realnosti i ponavljam Reči mrtvog čoveka: “Nije važno ko je pobedio. Važnije je ko je bolji. A to je već stvar ukusa To se ne dokazuje rezultatima.” Ako mi se to ispuni. Zapišite: “Bila je to najlepša smrt.” ĆASUROVIĆ Mevla  

Zapis prvi

Nešto je sviralo opuštajuće i ja sam vjerovala da sam pregurala još jedan dan, bilo je oko dva poslije ponoći, napolju je sve bilo naivno bijelo  i cijenila sam to što imam taj prokleti kamin koji još otplaćujem i zbog kojeg mogu svakog trena da budem mrtva, jer nemam te jebene pare.

Mojoj ljubavi, sa zečijom usnom.

Svaka slučajnost sa stvarnim likovima je namjerna.     Mojoj nadi, i posljednjem gadu kojeg volim   Nije ovo noć koja mi liči na jednu od uspješnih i ne daje mi baš neku nadu da ću uspjeti opisati tvoje oči ni noćas, a još manje predio od uha do brade. Ličiš na bebu, a tako si grub, do đavola. Proklinjem stvari koje ljudi nazivaju bogatstvom, nudim im ih, bezuvjetno, bez razmjene. Ustajem sa mamine skupocjene stolice obšivene nekim platnom koje vrijedi u novcu samo. Odlazim do kuhinje i ostajem posramljena.…

Znaš ..

Malo sam željela ubjediti sebe da ipak odavno ne mislim na tebe .. I pošlo je . U vozu za zaborav, sretoh dijete slično tebi . Naizgled . Dugo se putovalo, a jezik teško miruje kad želja tjera , znaš .. Smejala sam mu se, očima govorila .. i njega sam mogla gledati dugo u oči . Nov mi je i dalek, kao sreća koja dođe tek tako . Radujem mu se sa strahom . Al’ on je luđi od mene, al’ on je luđi i od tebe i ako…

Rasute godine

Zatiče me razvučenih usana U sobi bojenoj valjcima uspomena . Uhvati me, kat-kad u dalekim monolozima Protkanim slovima njegovog imena Neznani, najdraži, daleki moj ! Pronalazim se, Zaspala u rukama Šećernog dečaka .. Odnosi me, kroz minule tunele, staze srećnih, u priče mrtvih . Zatiče me, Snenu, Sa kotrljajućim biserima u padu .. I ruku mi stišće, Dodirom svilenim .. Da lakše ponesem naših zajedničkih trideset, u večnost . ..

Umorna pjesma

Poslije jednog dana u vrelom augustu boli me kiša svaka, tupo, boli . Dok sreća negdje stoji, pozvana, ali bezvoljna da dođe .. A stižu i jecaji, brzim vozovima I trepere muklom čežnjom, kao moje oči kad naprežu vodene osjećaje ..

Kamo smo zaplovili

Niz oljuštalu cestu, ali olovom vezanih ruku, ti i ja . Praznih džepova u nepoznato, ali osmijeha istinitih,samo, ti i ja . Kroz mora posrnula, a mi još naivniji, ali zajedno, ti i ja . I u nedogled, sa pogledom bjegunaca, ti i ja, hej, pa kamo smo zaplovili, dječače ? !

Dođe mi

Dođe mi da te ponekad upitam, vredi li ustajati u zoru i čekati da tvoji koraci obilježe moj dan ? Je l’ vredno biti verna senka tebi i kad na mahove nestane sunca ? Vredi li čekati nepoznatog čoveka, na stanici lutalica, vekove poslije njegove smrti ? Vredi li voleti tebe, tako snenog i varljivog ?

Odbjegla

Mesec je bio obešen među razasutim zvezdama Neko je igrao žestoku igru Očima sam prošla kroz noć Zbog nekih reči .. Sinuli su mi dani, Prostrujavši kroz vene I tad me Sunce prijateljski milovalo I menjalo mi put , kao onda … Pitaju me : “Zašto se sećaš?” “Zbog jednog leta.”, kažem im bez osnove . Išla sam često na onu klupu, sama A svaki me put neko drugi ljubio Odlazila bih sredom, Lagala bih svima da ne znam zašto . Zbog navike, valjda .. Posle leta bi me prožimao…