Amalka, Author at Poezija.Online

Tesko je izvuci reci iz najtamnijih kutaka mog srca, priznati da sam pala u mojim uverenjima. Srce mora da puca od vise stvari nego samo boli, mora da puca ponekada od previse svega, previse zelje, strasti i ludila. Inace se valjda ne bih osecala ovako? Zivo, seksi, napaljeno, senzualno, kao zena... Priznati, cuvati i maziti svoje seksualne zelje, nagone. Samo se opustiti, uzivati, stopiti se sa drugom vatrom i polako goriti zajedno, rasti zajedno, svrsavati opet i opet. Uz zid, odlucne ruke na meni, zahtevni prsti traze, ulaze u mene, vade moju strast nijansu po nijansu, uzdah po uzdah do ludila. Probati prekiniti, zaustaviti oluju, gledajuci se, svako sa svoje strane ratnog polja. Onaj poznati pogled u njegovim ocima, on ceka, on postuje ali on i zudi. On jede sa ocima, grize donju usnicu koja jos nosi bjedne ostatke mog ruza. I ceka. Na mene, svoj plen. I ja sam izgubljena i ja to ustvari znam. Moji pokusaji su dosta bezsmisleni i ja to isto znam. Ustvari. Ali oseca se tako krivo i tako pravo istovremeno! Oseca se tako pravo u cjeloj mojoj utrobi, krvnom sistemu, odkucajima srca. Bilo je tu zudi i zelje i sa drugim muskarcima. Osjecaji, strasti, fragmenti golih tela, fantazije, slike. Ali sada. Ludilo. Kada udje u mene, onda me je osvojio za taj trenutak, ima me potpuno, bez obuzdanosti, pokusaja da zakocim ili da probudim moj razum. Kada udje u mene, onda sam njegova za uzitak, na koji god nacin nase zajednicko ludilo pozeli.

P	U	S	Č	P	S	N
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

Poezija.Online

Autor: Amalka

Zarenje krvnog sistema

Zajednicko ludilo zabranjene ljubavne afere