AURORA

[Ukupno: 2   Prosjek: 5/5]

Sapi konja koga jašeš,

imaju ritam tvog gromkog smeha

što odzvanja nad liticom

koju, natkrivaju tvoja bedra.

Pratim te mirisom borova i mora

koji, nozdrve mi šire dok

krišom ti gledam nabujala nedra.

Pokušavam da održim korak

sa galopom, tvojim smehom što se ubrzava.

Vremenom koje nam izmiče,

kosmičkim ritmom što neumitno usporava.

Glasom koji dolazi odnekud iz mene, rekoh:

Zastani Aurora,

morali bismo početi sve iznova jer,

ovo nam se ne dešava.

Eoni su prošli.

Isti smeh, isti galop tvojih bedara

tvog ata

i miris tvoj što se meša sa mirisima, borova i mora

nenadano, postadosmo tako

dva tabora galaktičkog rata.

S’jedne strane strane, stoje Rajska vrata.

S’ druge strane, čeka Aurora.

3 thoughts on “AURORA

  1. Hvala Romana…..Sad, postoji opasnost da pesnik uđe u deskripciju i prekomerno tumačenje napisanog kroz inspiraciju (što svakako ne bi bilo dobro 😉 ), te ću kratko prokomentaristi da je Aurora ipak, oličenje ženskog i putenog principa dok onaj Neski, počiva prevashodno u askezi… Da, pesma je iz istoimene zbirke poezije. 🙂

  2. Slažem se, pojašnjavanje inspiracije je nepotrebno…uostalom, time bi se čitatelju oduzelo zadovoljstvo tumačenja i vlastitog doživljaja…🙂

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting