You must sign in to vote
Sapi konja koga jašeš,
imaju ritam tvog gromkog smeha
što odzvanja nad liticom
koju, natkrivaju tvoja bedra.
Pratim te mirisom borova i mora
koji, nozdrve mi šire dok
krišom ti gledam nabujala nedra.
Pokušavam da održim korak
sa galopom, tvojim smehom što se ubrzava.
Vremenom koje nam izmiče,
kosmičkim ritmom što neumitno usporava.
Glasom koji dolazi odnekud iz mene, rekoh:
Zastani Aurora,
morali bismo početi sve iznova jer,
ovo nam se ne dešava.
Eoni su prošli.
Isti smeh, isti galop tvojih bedara
tvog ata
i miris tvoj što se meša sa mirisima, borova i mora
nenadano, postadosmo tako
dva tabora galaktičkog rata.
S’jedne strane strane, stoje Rajska vrata.
S’ druge strane, čeka Aurora.
Predobro! Nenadano, Aurora i Rajska vrata u opoziciji!
Je li to dio neke od Zbirki ili …?
Hvala Romana…..Sad, postoji opasnost da pesnik uđe u deskripciju i prekomerno tumačenje napisanog kroz inspiraciju (što svakako ne bi bilo dobro 😉 ), te ću kratko prokomentaristi da je Aurora ipak, oličenje ženskog i putenog principa dok onaj Neski, počiva prevashodno u askezi… Da, pesma je iz istoimene zbirke poezije. 🙂
Slažem se, pojašnjavanje inspiracije je nepotrebno…uostalom, time bi se čitatelju oduzelo zadovoljstvo tumačenja i vlastitog doživljaja…🙂