Anima Mundi

Kad poslednji udah ispuni moje grudi
želeo bih da me zagrli ONA, nikako Lilit.
To bi značilo da sve naše ljubavi, nisu bile skrivene mržnje
zbog rana koje nosimo od trenutka svoga nastajanja
a kog’ pamti i kosmička prašina.
Tada bih znao da svaki dati mi poljubac, nije bio smrtni ujed
a milovanje, kidanje mesa u međusobnoj agoniji.
Čekao bih zatim, da uplovimo u mirne vode Akaše
nikako u sumporne vode Stiksa,
čija bi isparenja samo pojačala halucinaciju izazvanu životom;

U ovoj, čudnoj zemlji.
U ova, čudna vremena.
Želeo bih da me za kraj, zagrli samo ONA .

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting