A Posteriori

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Jul, plave sene, vreli duh narandže
kroz pijan nikotin ulazi u sobu,
sadašnjost lenjo spava
obezglavljene piruete idu svom grobu

neizbež uporan mekim podnevom
zaljuljano zelenilo opisuje
u detinjem boru;
još volim devojku što se trudi
da opravda lepotu
usnama dalekom moru

i lako nam je jer se ne mičemo
da uočimo tren koji nas prolazi
i vodi pod asfalt
iz kojeg bakarni listovi vire,
niz tu ulicu opušaka
koji se preobražavaju u leptire

dan jenjava kao mašta sazrelih
bajkovit hlad delfinski gnjuri
u isti miris daljine.
s terase, grad stoji u inat
čežnji da zagrlim davni
ponos otadžbine

ona se oblači iza moje kose
bez reči menja svet
niz hodnik odlazeći

punjeni fazani
nemošću plaču i umire hrast
zauvek obojen onim što znamo

novi dan
čezne za istinom
koju već zna

i ja mu idem u susret
a već sam tamo.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting