[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Ne budi me

Umoran od jave, predgrađa u maju
sna i dana što mi rasparaše jedra
i svih onih koji mesto mene daju
ime nepoznato, za poljubac vetra.

Umoran od budne srči ogledala,
svitanja i sveže svrhe starog straha,
od robinje majke što je čudom stala
i očevih veđa još krvavog kama.

Od svih trotoara što me uvek vrate
međ znacima koje za ozbiljno shvatam
i od ćutnje tvoje, u nevine sate
i mladosti crne srcem Beograda.

Umoran od svega, a bdim iza svih
dok te zovem onim još dečačkim glasom
da osmislim jezik tvoj nečujan, tih
mekih mandarina pod tvrdom terasom.

Umoran od šara, mutnih opušaka
uzbrdica koje večno kriju vrt,
i lica što neće ni za dva života
znati da je tama život, a ne smrt.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting