Jednom kad odem
a daće Bog,
tražićete s neba spas,
al Bog koji je video sve
poslaće strašne munje na vas.
Moje ste srce uzeli pod svoje,
al dušu ne dam vragu,
vi ne znate ali ja znam
spas mi je sećanje
na osobu dragu.
Dok živi ona i nosi moj bol,
kao da je njen
i za mene svoje suze lije,
vi nećete znati kako mi je.
Jednom kad odem
a daće Bog,
svaka reč će nositi
spomen imena mog,
a ja ću negde biti ja
napokon ja majko jedina.