Zavesa

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Na obalama straza koja nikad ne spava,

plima i oseka uzburkane vode

glas coveka koji polako jenjava,

i samo osmesi iz publike se ore,

covek ima svoj put

kad je zima njemu je leto,

kad je leto njemu je zima,

dok pod nogama topli pesak greje tabane

jednoj personi debeli djon stiti noge,

kisa pada a…koza suva

i kad covek odluci da se muci,

da puzi i trune polako,

drugi ce smeh trcati ispred,

zasto?

Ciljevi,uspesi

svako svoj put popunjava svojim kamenom

a on…on se i dalje gasi

polako nestaje,a publika

jos se smeje,predstava

ne znaju,da je to jedan zivot

jedan izbor

dramska tacka bez glumca

publika,oni,zive tudje  zivote

zato,te drame nisu poznate,

kraj ce biti setan,

a zavesa ce pasti tek kad

ljudi pocnu ici kuci,

kad se prasina galopa zivljenja slegne,

i onaj smeh,tek nekad

postace razum,rebus i pitanje,

to ce biti kasno

shvatice da njihovu predstavu niko nije

odgledao.

a vetar i pesak,kroje zavesu

i nas covek zadnjih dasak

daje publici…

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting