Zabucana

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

zabucana
Budiš svoje prisustvo u meni
privariš me samo na tren,prosvitliš
moje neznanje ,cvit mirisni
ća na more vonja u kamen pritvoriš
zazoriš svitlo danje
brivan mišlju zajubjenon
ćakulan sa sobon
i budin se daleko od sićanja
u beskrajno
ono naše konačno mi biži iz vidokruga svitlosti
za dišpet sebi mučaću…vitrom gonjen bis nek izgori
u plamenu divje ludosti moje,
fermaću jednom zauvik to stanje
i sebi dat na znanje,provat oduprit se refulima vitra
i utisnit u se saznanje
da samo more triba slušat
i njemu virovat
pridat mu srce i dušu
a misal o miri žudnje napuštene svoje
u salbun zapisat nek nosi ga val
na modrom dlanu mekom
jer furbast ovi je svit itne te na žal
Na kantunal kartu s versima
ću ostavit,, nek propuj je odnese ,napokon sebe
rešpetat
prolit šporku vodu iz maštila zanavik
priko dvora ,kroz traveršu na sušilu
u sunce povirit i samoj sebi se nacerit
a sve suze slane u boje dugine neka se pritvore
i prisuše
postaću svoje svitlo ća me snaži
ća svitli u praznini noći
a znan da dan beznađa novih uvik se vrati…
triba izdurat nove oluje..

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting