Voz

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

I cekam,

Vreme glumi izgrebanu traku

I sve nesto nece da prolazi,

Casovnik koji pokazuje pola tri

Vec nisam trebao da vidim,

I sad mi nekako postaje tezak

Surov I prost,ni nema kazaljke

Tako sad mislim o njemu

To je hteo,sad I nije sat

Glupa stvar koja visi I laze istinu.

Par ljudi ceka s mnom,

Oni I ne gledaju u sat,

Njih je izigrao,nasminkao

A mene nije,osecam da cu cekati vecnost

Ali,odgovor ko u inat,voz stize.

Nisam bio u pravu.

Bilo je mnogo slobodnih mesta,

Seo sam na jedno pored vrata

I zapoceo misliti o nekoj devojci,

Koja nije postojala ali jeste u mojoj glavi

Na dugim putovanjima,

Verujem,da takva ne hoda zemljom,

Lepota,pamet,hod I stil…

Lici na bajku,sto I jeste

U mislima ja uvek s njom uzivam u trenucima

Koje na javi tesko mogu pokazati.

Jer,povucen sam,moju zamisljenu

Nije ni jedna menjala nikad….

Pisac sam,cesto volim da se zatvorim I tumacim

Mastam,razgovaram bez usana

Ona I ja,nema tu nikog vise,

Poneki sat koji nam se zameri,toliko

Prosto,masta coveka je pola puta buducnosti

I eto,ja zivim prosto

Mene niko ne ceka nigde,moja slova,

Moje knjige,moje penkalo

Putujem,jer svaki put u meni budi nove zivote

Delujem cudno ostalima,ko I oni meni,

Moja druga knjiga,sad zivim taj zivot,

Putnik bez adrese,I mojoj dragoj se svidja

Putujemo u Sofiju,prelepa Fontana u centru

I tamo,pricacu joj sve,

O vodi,ljubavi,lepim knjigama.

Ona voli isto sto I ja,

Stvari koje vole samo ljudi koji misle

Da bajka zene kao ona ipak postoji,

Negde daleko,gde moje penkalo niji stiglo.

Kao grom,prekida me kontrolor.

Dao sam kartu,a on me pitao da li je kupe slobodan

Rekao sam da jeste,ali pomislih,sto moj

Svi su prazni bili.

Pogledam,bili su puni….

Seo sam nazad,I nastavio gledati nigde

Usla je neprimetno,kao duh

Kad je sela pored mene,drhtao sam u sebi

Kraickom oka sam video prelepe cipele

Toliko sam smeo…

Pitala je gde putujem…u Sofiju rekoh

I ja tamo idem,imacu drustvo,mnogo se putuje.

Od smese straha I uzbudjenja pogledah joj lice

Boze…to je ona…

Zar je kraj sveta ovde u vozu,bas sad…

Penkalo je palo,razlilo se po stranicama….

Vi ste,prelepa,izustih jedva

Hvala,danas malo ima onih koji ce to reci tako iskreno

Ja sam cepao prazne papire u sebi,nemam reci vise,

Pa,ja znam da se vi lepi I pametni….

Imate I stila,vi ste kao iz bajke….

Znoj mi curila niz kicmu…

Vi prelepo govorite,samo,malo je cudno,

Kako to znate,da sam pametna?

Znam,volite knjige I ljubav,

Mastu I lepu rec….

Zaista znate,ko ste vi?

Ja sam VI,u meni…

Voz je kocio,bila je stanica.

Pogledi su se rastali,ona je zaspala posle par minuta,

Boze,sta sam rekao,ona je moja bajka,sto me ne razume

Pomesala mi je stranice,neznam da nastavim…

Zaspao sam…

Otvorih oci na buku iz drugog kupea,

Nje nije bilo…nije isla u Sofiju,zasto…

U tom casu ulazi ona,brise krasne ruke,

Osmeh mi je sam dosao,dobro jutro rekoh

Bilo je sedam uvece,ipak glupost namestila je I njoj osmeh

Jos malo pa stizemo….rekla je

Ide li ona na fontanu,listam li I dalje svoju knjigu

Ili pisem novu,

Uzela je kofer I posla napolje,voz je stao

Stigli smo,a vi I dalje postojite…

Pogledala me je cudno,ocekivao sam to

Krenuo sam ka centru,da vidim lepotu vode akrobate

Odmakao sam dosta I pogledao nazad,ona je cekala nekog.

Rastuzio sam se u momentu,nadao sam se da me prati,

Bar nekoliko ulica.

Hodao sam…brzo sam hodao…

Dugo…

Video sam fontanu,bila mi je jako blizu…

Bilo je mnogo ljudi,slikaju lepotu,ljube se,niko nije sam…

Seo sam na klupicu,I gledao.

Izvinite,izvinite!

Zadihana I mokra od znoja doletela je moja bajka

Tako brzo hodate,jedva sam vas stigla…

Smem li da sednem?

Naravno…pomerih se skroz na drugi kraj…

Imate li smestaj ovde u Sofiji?

Poznanik mi nije dosao,a vece ide….

Kako da joj kazem,ovo je moj smestaj,I ovo je moja druga knjiga

Ja nemam nikog,kao ni ona…

Nemam smestaj,noc je duga,I ja zivim nocu….

Vi ste jako cudni,cudno privlacni…

Rekla je.

Fontana je prelepa,mesa vodu sa zracima svetla

Docarava padanje zvezda sa neba,

Crtaju vas lik pri padu nazad…

Ljubav I jeste privlacnost cudnih malih vrednosti

Mi to imamo,I vi, I ja…

Prisao sam blize,uhvatio joj ruku,

Oci njene su me nakrivljeno gledale,

Sve je licilo na odobrenje prelepog cina,

Moje usne su napunjene recima pola sata putovale do njenih

Srce mi je lupalo jako,ruke neznam gde su bile

A usne su bile na njenim,zubor vode,topla noc,duga noc…

A mi,mi zivimo nocu…a ja,ja sam napisao devet knjiga,

Moja bajka je u svakoj,zna li ona to?

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting