Vojnik

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Ponekad ga sanjam,

kako je samo lep u onoj uniformi,

dodje pa mi prica,

nezne reci,o ljubavi

prica kako me voli,

da su sekunde duge kao godine,

da ne brinem…da ga cekam,

“tesko mi je ovde”kaze,da

kad pomislim da imam tebe,

zaboravim na sve,bas sve,

“kad cujem”imas pismo,

srce hoce da iskoci iz grudi,

to je ono za cim zudim,

sto se nocu budim,

kad mislim na tebe,

realnost me gazi,ali…

necu da se probudim,

ja njega i dalje sanjam,

boze,kolika je ta ljubav,

cime se ona meri?

mozda zajednickim otkucajima srca,

iako nas razdaljina deli,

nedostaje mi,

nekako sam sama,cesto bojim se,

i srecna i nasmejana,al nesto fali,

fali on,njegov zagrljaj,

njegovo glasno,”gde si malena”

eh…bas mi fali,

proce i to,a dotle

i dalje ljubim prazan jastuk,

dok mi ne dodje.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting