Uru kasnije

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Utorak je bio.

Žurio sam na kolodvor da uhvatim autobus.

Sretao sam ljude, mahom strance.

Držao sam se kraja.

Ruba šetnjice.

Po sredini, jato galebova kljucalo je za hranom.

Prije negoli sam im se približio, mahom su se razbježali.

Zalepetali su krilima i poletjeli par metara dalje.

Ovaj puta prošao sam bez da su se obazirali.

Zatupljeno su gugutali o tko zna čemu.

Prešao sam preko ceste i u silnoj strci sudario se s nekom rospijom.

Nosila je nekakve kuverte.

Sve su se po podu prosule.

Čuo sam kako povikuje : „ Kretenu jedan!“

Nisam mario za to već nastavio s hodom.

Dotrčao sam do perona, ali vozač je šmugnuo par minuta ranije.

„Ah’ super, sad još ura čekanja.“ – povikao sam.

Al’ što ćeš, takav je dan.

Sad kad se sjetim, glupo je i započeo.

Zatim sam sjeo u obližnji kafić.

Popio sam kavu.

Pa još jednu.

Izvukle su me.

Kofein je ispravio glupi utorak.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting