U očekivanju sna

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Postelja je opet oblivena znojem i sasvim zgužvana.

Naglo otvaram oči, napokon dugo čekano jutro,

a napolju pljušti kiša, nebo je baš nisko

i zlokobno tamno.

Osjećam, čak vidim, nalet ničim izazvane sreće,

sve oko mene je protkano životom.

I danas ću baš isto kao i jučer, a nema

razloga da tako ne bude i sutra.

Ništa ne očekujem i ništa mi ne treba,

ali svejedno nadam se samo dobru.

Brzo se Sunce zagasilo i još brže nastala

je mrkla noć, koja nema početka,

a kamoli kraja.

S zebnjom u srcu zaklapam umorne oči i

opet se naivno nadam snovima.

Sanjam, ali to nije san, nego nastavak

patnje od proteklih noći.

Mrak, tmina, bolni bljesak, pa opet teška

tmina i zastrašujuća, mrtvačka tišina.

Tijelo mi se grči, lice topi u znoju, strah je

svuda oko mene, rukama opipati ga mogu,

guši me i opet guši.

Naglo otvaram oči, Sunce je umilo moju sobu,

ustajem i opet se životu radujem,

iz dana u dan.

 

 

 

 

One thought on “U očekivanju sna

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting