Tren traženih

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Lezao bih tako dugo…

roj zvezda igrao bi nebom,

jastuk bi postajao sve meksi,

poleteo bih zajedno s sobom,

mesec bese cutljiv i miran,

obrisima postelje po glavici diran,

zacudjene senke nevidljivih ljudi,

ovo je sat kada se spajaju,

iste namere i cudi,

neki imaju,neki ne,

sve to vidim iz daleka,

moje srce jos uvek onu pravu ceka,

mozda dodje u ovom casu,mozda nikad,

pricam jezikom drugim,misli vecini cudne,

moja mala sve ce znati,

znati da razume,

u vazduhu cu osetiti,

refren pesme koju volim,

onda znam da je blizu,

ima glas al nemoze da zove,

zato je sad trazim dok tren traje,

tuzan sam jer mi znake ne daje…

hiljade lepih i zgodnih,gledase na moju stranu,

ocima,lepotom i stasom nikada…

nece zamenuti moju malu,

ona ce da me voli,pamet joj kraja nema,

smejemo se,placemo na iste stvari,

meni osmeh…kroz noc nesto peva!

to je refren pesme moje,

blagi vetric recima bogat,

gusta kisa osecanja…ona sanja…

oblaci kosa,svanuce,kraj tog casa oci,

prelomi se svetlo bese osmeh,

tog trnutka senka na me padne,

prostre se put od visanja dole,

to je moja mala,

toliko dugo cekana.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting