Tišina reči

[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Koliko želim da rečima objasnim sve.
Vrtove rajske, šarenilo ponora i sne.
Al nikako da pređem u taj čudni svet.
Da lupim stvarnost i porušim avet.

I crno mastilo, što kaplje po artiji.
Muči, dušu, umetnika mladog.
Pesmu, što peva, priroda duha.
Pleše valcer u životnoj partiji.

Izem ti pesmu, dubokog slova.
Kad mašta mora bit, stkana od snova.
Kad jesenji vihor, tiho šuti, na dno te vuče.
Dušu, prostu, na golo svuče.

I na kraju, tišina reči.
Želi tužno da objasni sve, al kako.
Kad mastilo kaplje, pesma se igra.
Kad mašta spava, a jesen šuti.

Leave a Comment

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting