tišina ljubavi

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]
Noćas pogledi se lome, suze teške poput tone
zvezde i mesec nek se gone, ja teram po svome
pratim kolone, patnje u srcu mi zvone,
osećanjima ponet, sećanja razbijam na jone
i opet tu su one, tvoje oči, dijamanti
iako nisi kraj mene, ja te sanjam, ja te pamtim
strepim, plamtim i bojim se da shvatim
da nikad neću biti tvoj, a toliko puno sam hteo dati
hoću da shvatiš koliko patim, a drago mi je što si to ti,
zanemeo noći provodim u svojoj sobi na mestu gde
prestaju pokreti, pogledi prokleti…
tumačim strahom pojam voleti, vreme prolazi
ja ne pokušavam preboleti jer će ovi dani nestati
ti ćeš ostati tu gde jesi u dubini mog srca urezana
još jedna pesma napisana, pitam se da li ti znači
da li i ti pomisliš na mene kad ceo svet ti se smrači
zatim shvatiš da sunce negde iz daljine zrači…
I ceo svet se smeši, radost i svi su srećni
ja se ne stidim reći da te volim, da smo večni
da će naši životi poteći nekim sasvim drugim tokom
i nakon svega kad ostane samo ova pesma, još jedan poklon
ja ću i dalje biti zaljubljen u tebe, onaj klinac glupavi
zarobljen u svetu u kom nema druge ljubavi…
Dan za danom, volju za životom, daješ mi i oduzimaš
kad sve saberem, previše duše mi uzimaš
ja ostajem sa prazninom a ti sa njim
i na kraju sam osuđen da se pomirim sa tim
jer ko sam ja? Ja sam te samo zavoleo
ja te najbolje razumem, nikad te nisam ni preboleo
ni trudio se nisam da se pitam zašto?
Da li si se ti zapitala koliko je strašno znati
da si sam, a ti sa drugim dočekuješ dan
sa nekim prolaznikom koga si pokupila pogledom
a ja samoću pretvaram u tebe, družim se sa tvojim osmehom
crtam linije tvojih usana na nebu koje plače
i na kraju se zapitam da li ti sve te sitnice ponekad znače
i ne želim ni znati, sve to od mene je jače
kada vidim sve te srećne ljude kako zrače
ja se smejem sa njima, a u sebi gorko plačem
osećanja mi se provlače kroz telo i nestaju u tvom pravcu
srce na katancu i lancu zavezano ne znači ništa jednom strancu
svim ljudima oko mene, bludne noći, sve te žene
niko ne razume me, ja opet tražim tebe u svoj toj masi
a ti si samo igra senki koja u ruke samoće me baci
okrene se i nastavi da beži ne gledajući nazad
ja tužnim pogledom u asfalt stvaram tvoje oči na pločniku
pratim ih dok i moje se ne sklope na počinku
i onda opet ih susretnem, u oblacima negde tamo
sanjam da smo stranci, da se ne znamo
svako jutro je strano kad shvatim da nisi tu
i zauvek ostaješ moja vizija koja beži
ja ostajem u mestu zapetljan u mreži osećanja
stvarnost je surova, voleo bih da sve ovo sanjam…

Noćas pogledi se lome, suze teške poput tonezvezde i mesec nek se gone, ja teram po svomepratim kolone, patnje u srcu mi zvone,osećanjima ponet, sećanja razbijam na jonei opet tu su one, tvoje oči, dijamantiiako nisi kraj mene, ja te sanjam, ja te pamtimstrepim, plamtim i bojim se da shvatim da nikad neću biti tvoj, a toliko puno sam hteo datihoću da shvatiš koliko patim, a drago mi je što si to ti, zanemeo noći provodim u svojoj sobi na mestu gdeprestaju pokreti, pogledi prokleti…tumačim strahom pojam voleti, vreme prolazi ja ne pokušavam preboleti jer će ovi dani nestatiti ćeš ostati tu gde jesi u dubini mog srca urezanajoš jedna pesma napisana, pitam se da li ti znači da li i ti pomisliš na mene kad ceo svet ti se smračizatim shvatiš da sunce negde iz daljine zrači…I ceo svet se smeši, radost i svi su srećnija se ne stidim reći da te volim, da smo večnida će naši životi poteći nekim sasvim drugim tokomi nakon svega kad ostane samo ova pesma, još jedan poklonja ću i dalje biti zaljubljen u tebe, onaj klinac glupavizarobljen u svetu u kom nema druge ljubavi…
Dan za danom, volju za životom, daješ mi i oduzimaš kad sve saberem, previše duše mi uzimašja ostajem sa prazninom a ti sa njimi na kraju sam osuđen da se pomirim sa timjer ko sam ja? Ja sam te samo zavoleo ja te najbolje razumem, nikad te nisam ni preboleoni trudio se nisam da se pitam zašto?Da li si se ti zapitala koliko je strašno znatida si sam, a ti sa drugim dočekuješ dansa nekim prolaznikom koga si pokupila pogledoma ja samoću pretvaram u tebe, družim se sa tvojim osmehomcrtam linije tvojih usana na nebu koje plačei na kraju se zapitam da li ti sve te sitnice ponekad značei ne želim ni znati, sve to od mene je jačekada vidim sve te srećne ljude kako zračeja se smejem sa njima, a u sebi gorko plačemosećanja mi se provlače kroz telo i nestaju u tvom pravcusrce na katancu i lancu zavezano ne znači ništa jednom strancusvim ljudima oko mene, bludne noći, sve te ženeniko ne razume me, ja opet tražim tebe u svoj toj masia ti si samo igra senki koja u ruke samoće me baciokrene se i nastavi da beži ne gledajući nazadja tužnim pogledom u asfalt stvaram tvoje oči na pločnikupratim ih dok i moje se ne sklope na počinku i onda opet ih susretnem, u oblacima negde tamosanjam da smo stranci, da se ne znamo svako jutro je strano kad shvatim da nisi tui zauvek ostaješ moja vizija koja bežija ostajem u mestu zapetljan u mreži osećanjastvarnost je surova, voleo bih da sve ovo sanjam…

3 thoughts on “tišina ljubavi

  1. Denise…još jedna fantazija u stihu..prekrasno…toliko divnih stihova…voljela bih izdvojiti neke koji su me se duboko dojmili..ali previše ih je…
    Pozdrav i osmjeh šaljem:)

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting