Tamni vilajet

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Pod okriljem magle,kao podla opsena,

Nazire se zaseok što sudbinu kudi.

Ni žamora ljudi,ni puta,ni imena,

Jutro ovde nema nikoga da budi.

 

Samotan i pust,nagizdan čemerom,

Oplakuje izbledele tragove mladosti.

Nije čak ni usputna stanica ubogom,

Ogrezao je,u basnoslovnoj žalosti.

 

Presahla je nada o povratku vreve,

Kojom infantilna usta hranila su dan.

Potomci su svoje razbacali seme

U temelj sivih nebodera,jureći san.

 

Tek jedna starica,tugom naborana,

Avlijom tumara u čekanju da svane.

Vene tako sama u zagrljaju zaborava,

Društvo joj pravi,miris sveže jarme.

 

Tovare je nemirom hrpe bolnih sećanja,

Što joj duši okačiše naramak od čelika.

Umorna je ona od uzaludnog čekanja,

Da vidi svoju decu,kako zrela su i velika.

 

Pred kućom uraslom u šiblju i grmlju,

Obituje plast sena tamne boje zlata,

Za života podignut,u znoju i krvlju

Starice što sreću svoju pravi od blata.

 

Nedaleko truli ispod napuštene zemlje

Telo njenog čoveka,čiji šinjel krasi,

Kuću što odumire,vapeći od želje,

Da od smrti sačuva je,žena sedih vlasi.

 

Po rubu horizonta,konture pobodene,

U vidu strašnih lutki što oduzimaju dah,

Stoje tako njivom,kivne i paprene,

Vranama i starici uteruju strah.

 

Nabujalo beznađe u tamnom vilajetu,

Nema roda zemlju da ljubi i miluje.

Samo pustoš ostade da pilji u staricu,

I smrt koja prastare usne oblizuje.

 

 

 

 

 

3 thoughts on “Tamni vilajet

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting