Želim živjeti

Treba ponekad priznati poraz, podići bijelu zastavicu Nekad je gubitak zapravo dobitak Ne mogu se više boriti, umara me tofizički, tjelesno psihički i duševno Jučer sam se, doslovno, oči u oči susreo sa Mojom drugom ličnosti Patnjaboli Osobi koja je uvijek bila tu, iza mene Pod krinkom boli, pornografije, patnje i zalosti Dok sam putovao prema središtu zemlje Nikad nisam dodirivao dno Samo sam nastavio padati I onda sam shvatio Da dalje za vise ničega nema Da se dalje ne može Da moram stati Priznat poraz Jer dalje jednostavno ne…

SVE JE POKLON, A NE KAZNA

Strast će moja na videlo izaći, I nemirne duše, svoj mir će pronaći. Sve što nudim, ljubav jeste, Usamljeni, sada gde ste? Zlo je dobro i dobro je zlo, Kad’ ćete već jednom shvatiti to? Srca što kucaju, celina su jedna I duša grešna i duša čedna. Životom ovim plutaj niz reku, Jer tada rane uopšte ne peku. Prati svoja veselja, nek’ ti srce igra. Ne prezaj, veseli se, budi kao čigra. Na ovome svetu, sam nikada nisi, Dragocen i vredan, makakav bio, ti si. Raj je ovde, ovde gde…

Kavez

U kavezu ovom nigde nema vrata. Ni rešetki nema. Ali kavez postoji. Tu u mrklom mraku igraju senke, Svoju podlu igru koja nas zavede. Živim u kavezu, Dan me okovao I svima ovde slomljena su krila. Možda je zato duša oslepela, Od tame u telu u kojem se krije. Odavde niko izašao nije. Ili o tome priče ne postoje. Bez krila iz kaveza izaći ne smeš, Ona nikad zaceliti neće.

Trenutak

Razmišljaš li ikada o tome ?   Ne. Jer nije bitno. Moj put je predamnom, a ne iza mene. Život se odvija  u sada, složen od mnoštva trenutaka…ali treba biti dovoljno brz i pažljiv da uloviš trenutak, jer  trenuci su nalik leptiru. Ne, pusti taj fotoaparat iz ruku. Ta trenuci se bilježe srcem. To ti nitko oduzeti moći neće. 

Spoznajna voljenost

I nije se rodio onaj tko ju je spoznao.   Taktičko omamljivanje. Usvojenost postupaka, sama kritičnost prema kojoj lebdimo.   I nošeni i prožeti njome. Svaka osobnost ovog svijeta priznat će to.   Da svaka istina po svojoj biti je voljena. Kao i svako Ti. Kao i svako Ja.   Zbog istinitosti same istine, ona se ne propituje. Pa ne propituj onda ni ljubav.   Jer nije se rodio onaj tko ju je spoznao.   (iz zbirke pjesama “Istina”) facebook.com/leon.agatic

Sva ta nasmejana lica

Oslepeo sam od otrovnih  reci, Posmatrajuci nasmejana lica Koja su zablistala poput  bogatih lutalica Cekajuci izlaz zalutalih neznalica Da! Lagali su Dok su moju pamet ulagali Dok su moje srce nalagali Kretali se u potpunoj tisini nasmejani. S toga sam posao Posao u besmislen zivot , u beskrajnu patnju Kao urasla smrt u mojoj dusi . Vreme mi isteklo Srce mi je  reklo “Hodaj polako… Polako u radost Besmrtnost, mi je pokazalo”. Nasmejan sam bio.. Dok sam mladost drobio Cekao kraj  i smrt poljubio.

Dijete

Sreća se skriva u očima djeteta, Iza sanja i čuđenja svijetu. Nade se bude u smijehu djeteta, Poput cvijeta u proljeće Kad okopni snijeg. Ljubav živi u dječjem zagrljaju, U doba kad dijete ne poznaje svoju snagu -Zagrljaj njegov je bolan koliko je srcu mio. Radost izvire u igri, U bojanju izvan linija Bojama ogrebotina i modrica djetinjstva. Radost je u pjesmi, U slikovnici. Život je slikovnica i bojanka. Bojaj izvan linija, Živi u šarenilu Dječje zaigranosti.