Krov

Sedimo na krovu neke šestospratnice I gledamo u svetla našeg grada I svetle naše oči I svetli moja nada   Nada da ćes se u jednom Pravom trenutku Kad se mnogo zapričam Okrenuti ka meni   I staviti svoje drhtave usne Na moje izgrižene I da će taj poljubac   Trajati baš onoliko Koliko treba da traje Poljubac na krovu neke šestospratnice.

Jedva čekam

  Jedva sam čekala da mi noge dotaknu pod dok sjedim na stolici Jedva sam čekala sunce poslije kiše Jedva sam čekala njegov povratak u krevet Jedva sam čekala ljeta i zime Sve mi je bilo jedva čekanje Što sada imam od toga Uspomene koje će izblijediti Osobe koje se neće vratiti Jedino bol ostaje, ali i ona će oslabiti Doći će netko novi Netko tko će znati da ne pripadam ovom svijetu Netko tko će me spasiti od same sebe Netko s kime ću čekati nova jutra Netko tko…