Studena

Stigla je; s vjetrom, snijegom, plavom hladnoćom. U crnoj noći; tiho, polagano, sve je umotala u bijelo. U bijeloj sobi, zidovi su hladni i prazni. Nema sjena, samo bjelina. U bijelome krevetu u sredini sobe, smo ti i ja. U dva srca vatra, u dvije glave snovi. Tvoja glava na mome ramenu, moje ruke oko tebe. Mi smo dvoje, sad smo jedno. Čvrsto, mirno. Svoje prste širi oko nas, okreće oblake i vjetar. Mrke i hladne. Mi smo jedno, oko nas je ona. Zima.

Sinoć sam

Sinoć sam, jadna ja, Sanjala tebe ponovo Kako mi grizeš usnu I kako mi stiskaš ruku I kako me pakleno gledaš I šapućeš moje ime Sinoć sam, glupa ja, Plakala zbog tebe ponovo Jer sam se setila Mirisa tvoga parfema Koji je ostao na onom duksu Koji si mi dao Sinoć sam, prazna ja, U sred noći probuđena, Za tobom ponovo žalila.

Nisam

Mesec dana ostavismo iza nas, Pre mesec dana vreme je konačno otoplilo, Još uvek mi najviše fali njen glas, Uz slike i mirise, da bi se u meni sve sklopilo.   Pravim se miran, dajem joj prostora, Da ne bih ličio na neko zaljubljeno štene, Pa se nađem kako stojim ispred prozora, Pitajući se, da li ona, kao ja o njoj, misli na mene.   Srce kaže DA, ali glava stvara sumnju, Smeh na licu odaje moj optimizam, I dok sate provodim misleći na Dunju, Lomim se unutra, jer pored…

Kavez

U kavezu ovom nigde nema vrata. Ni rešetki nema. Ali kavez postoji. Tu u mrklom mraku igraju senke, Svoju podlu igru koja nas zavede. Živim u kavezu, Dan me okovao I svima ovde slomljena su krila. Možda je zato duša oslepela, Od tame u telu u kojem se krije. Odavde niko izašao nije. Ili o tome priče ne postoje. Bez krila iz kaveza izaći ne smeš, Ona nikad zaceliti neće.