Očiju tvojih gde jedino ima – U gomilama prostih bledih skica I jedva čitkih stihova i rima, Puteve tražih makar do tvog lica. I kad je staza postajala manja, Ja otkrih tajne odaje sećanja Kako bih reči za tebe ukrao, – Ali sam sramno lutao i stao. Tu šum sam poznat disao, a tada Skriveni oblak sa druge planete Zagrme burno, te postadoh dete U gruboj igri vetrova i grada, U nežnom plesu pesme i usana, I stih tad sleti kao prvog dana. 2017.
Oznaka: soneti
Sonet VII
Pogledaj u oči likova u tami I uputi pogled prema prvom strahu A u trenu kada ostanete sami Ne otkrivaj tajne sve u jednom dahu. Sačekaj da prođe bol iz ranih dana, Da zadrhti srce uz ožiljak bledi, Da prospe tišinu ista stara rana I trenutak straha naizgled se sledi. I sve onda reci – kako ima žara Kuda god koračaš, sve dok srca daješ I kad ono jako za nekog damara; I dok hodao si, nisi zadrhtao Jer kada zaboli, osetiš da traješ U nekome kome…