Srećna pesma

Želim da napišem srećnu pesmu Da pišem o lepoti neba O pesmi ptica O ljubavi Zašto ne mogu? Još ne živim u tvom svetu Još sam negde daleko Tamo gde nebo nije plavo Tamo gde ptice ne pevaju Gde sam ? Kako da dođem u tvoj svet? Gde si ?

Kavez

U kavezu ovom nigde nema vrata. Ni rešetki nema. Ali kavez postoji. Tu u mrklom mraku igraju senke, Svoju podlu igru koja nas zavede. Živim u kavezu, Dan me okovao I svima ovde slomljena su krila. Možda je zato duša oslepela, Od tame u telu u kojem se krije. Odavde niko izašao nije. Ili o tome priče ne postoje. Bez krila iz kaveza izaći ne smeš, Ona nikad zaceliti neće.

Bezimena

U tišini ona čuči dok se cijeli svijet muči. Ali ne zna tišina da i u njoj čuči crna tmina.   Bolest ju je velika opsjela i mračna sudbina dospjela. Duboko se virus ukorijenio, nema tog lijeka koji bi joj budućnost promijenio.   Ali nova sjemena nose nadu, samo da ih ptice ne ukradu. Ali neće, hrabre i ponosne jedinke će nići i na najviše visine opet podići.   Neće ona svoje lice više kriti i nitko ju neće više biti. Oni što su od nje, uz nju će stati…