Sinoć sam, jadna ja, Sanjala tebe ponovo Kako mi grizeš usnu I kako mi stiskaš ruku I kako me pakleno gledaš I šapućeš moje ime Sinoć sam, glupa ja, Plakala zbog tebe ponovo Jer sam se setila Mirisa tvoga parfema Koji je ostao na onom duksu Koji si mi dao Sinoć sam, prazna ja, U sred noći probuđena, Za tobom ponovo žalila.
Oznaka: poezila
ŠAPATI
Nisam ja kriv što planine postaše visoke, i sunca nema a kiše stalne, pa majski snegovi iz kristalne visine, pa daljine još samo veće i veće… A ko da šapate pretvori u reči, da izreče ponovo rečene želje i tvoje ime izgovori nežno i tebe divnu da pozove nežno i seti na mene, preko planina, i ravni i reka, kamenih prepreka, mostova, tunela, čega ne svega… A ko da te šapate tebi prenese?.. Nisam ja kriv što beskonačnost još uvek, i uvek i dugo i opet traje, i hoće nade…