Sinoć sam

Sinoć sam, jadna ja, Sanjala tebe ponovo Kako mi grizeš usnu I kako mi stiskaš ruku I kako me pakleno gledaš I šapućeš moje ime Sinoć sam, glupa ja, Plakala zbog tebe ponovo Jer sam se setila Mirisa tvoga parfema Koji je ostao na onom duksu Koji si mi dao Sinoć sam, prazna ja, U sred noći probuđena, Za tobom ponovo žalila.

Krov

Sedimo na krovu neke šestospratnice I gledamo u svetla našeg grada I svetle naše oči I svetli moja nada   Nada da ćes se u jednom Pravom trenutku Kad se mnogo zapričam Okrenuti ka meni   I staviti svoje drhtave usne Na moje izgrižene I da će taj poljubac   Trajati baš onoliko Koliko treba da traje Poljubac na krovu neke šestospratnice.

Da li ćeš,o da li ćeš?

Da li ćeš,o da li ćeš? Da li ćeš o da li ćeš?…Kad sve ovo prođe i ti budeš vjetar, ja fina prašina,da li ćeš me gnijevno rasuti po svijetu ili ćeš mnome pisati poruke po beskrajnim plažama vremena? Da li ćeš o da li ćeš?… Kad se sve ovo uznemiri pa ti budeš zemlja a ja hladna kiša,da li ćeš me biti žedna ili ćeš prizivati užasne suše dok ne ispucaš od sunca i postaneš jalova? Da li ćeš,o da li ćeš?… Kad sve ovo opet dođe i ti…

SABESJEDNIK IZ AMERIKE

Washington, 2013. pričao je o zahir-strepnji i potom zatišje u krv mi ulio svjestan da nije izabrao pravog čovjeka nudeći na tabaku nešto što ličilo je na inat ogoljen i viđen opet nedorečen i netaknut odlučio sam ipak saslušati kad poče poče o Aziji o mržnji blizine a mene je tako mučila daljina Nermin Delić Iz zbirke “Rustemov Ah”, IK Kultura Snova, Zagreb, 2014.